Duga i burna istorija Beograda, zabeležila je davne 1879. godine događaj, koji bi se modernim rečnikom 21. veka mogao nazvati “uspešnom borbom za ljudska prava”.
U vreme kada se završavala vladavina Turaka nad Beogradom, polako je iščezavalo sve staro i tursko, ustupajući mesto svemu evropskom i novom. Međutim, Turci se nisu mirili sa tim “otimanjem” Beograda orijentu. Oni su verovali sve do Berlinskog kongresa da će se vratiti na vlast u Srbiji, a pošto je Srbija formalno bila sastavni deo Turske, oni su komotno prolazili kroz Beograd, putujući za Bosnu ili iz Bosne za Tursku, piše Srbinside.rs.
Dešavalo se tako da Turci putuju sa svojim haremima ili čak i sa svojim robljem kupljenim na istoku. Ovi transporti uznemiravali su Beograđane i dolazilo je do mučnih scena, a jednom prilikom je tadašnja beogradska policija morala da interveniše i reši situaciju.
Evo kako je izgledao događaj, tokom kojeg su se policajci, na zadovoljstvo građana, uspešno izborili za ljudska prava četiri tamnopute devojke:
Jedan Dagestanac, trgovac robljem, stigao je 1879. g. u Beograd sa četiri robinje, vrlo lepe devojke, od kojih je najlepša bila skoro crnkinja, dok su druge tri bile bakaraste boje. On ih je vodio za Bosnu. Beogradska javnost je uznegodovala i masa je htela da linčuje Dagestanca i da silom oslobodi te nesrećnice.
Policija je intervenisala, odvojila gomilu od tih putnika, a gazdu od robinja, te onda njemu rekla da ovo nije Turska, nego da je ovo Srbija, a da u Srbiji nema ropstva i da on mora odmah da digne ruke od svoje trgovine, pa su njegove robinje puštene na slobodu, uz pismeno rešenje da su oslobođene na osnovu Ustava Srbije.
U to rešenje je uneta ovakva motivacija: “Ne po nekoj potrebi niti iz nekih verskih razloga, nego iz čiste čovečnosti, oslobođena je (ta i ta) žena iz ropstva, uz dozvolu da iz Beograda ide kad hoće i gde hoće, a ako želi da ostane, može sebi za muža da bira Turčina ili koga već zaželi, a da bira i veru, jer je potpuno slobodna”.
Robinje su umočile prst u mastilo i otiskom potvrdile prijem tog rešenja, a Dagestanac je pretio i urlao, tvrdeći da on ima dozvolu da kupuje i prodaje devojke i da na svom lageru u Stambolu ima i Čerkeskinje, dovedene iz vezirskog harema. Bio je ljut smatrajući da je opljačkan jer su mu “uzete” četiri robinje, koje je smatrao za svoje privatno vlasništvo! Ali zahvaljujući upravo ovoj odlučnoj intervenciji tadašnjih beogradskih policajaca, to je bio poslednji zabeležen slučaj u istoriji, sprovođenja turskog roblja kroz Beograd.
Komentari (0)