Evropska komisija upozorila je zemlje članice da bi Evropska unija mogla da plaća i do 5,6 milijardi evra godišnje na ime kamata za sredstva pribavljena zaduživanjem, ukoliko ne postigne dogovor o zajmu od 140 milijardi evra namenjenom Ukrajini, koji bi bio obezbeđen konfiskovanjem zamrznute ruske imovine, navodi se u internom dokumentu u koji je uvid imao Financial times (FT).
U dokumentu Komisije, koji je dostavljen državama članicama, navodi se da bi neusvajanje plana značilo da bi EU morala da obezbedi novac kroz zajedničko zaduživanje ili direktne grantove, što bi dodatno opteretilo nacionalne budžete.
Prema procenama Komisije, ako bi se sredstva obezbedila zaduživanjem, godišnji trošak kamata dostigao bi 5,6 milijardi evra.
– Francuska bi plaćala gotovo milijardu, Italija 675 miliona, a Belgija oko 200 miliona evra godišnje – navodi se u dokumentu.
Komisija upozorava i da bi takvo zaduživanje moglo da ima “posredne posledice na tržište“ i da poveća kamatne stope na druga evropska zaduženja.
U dokumentu su predviđeni i mehanizmi za ublažavanje zabrinutosti Belgije, uključujući finansijske garancije država članica koje bi kasnije preuzeo budžet EU, kao i pravnu strukturu koja bi omogućila da ruska sredstva ostanu zamrznuta duže od sadašnjih šest meseci, koliko traje svako obnavljanje sankcija.
Belgija, međutim, strahuje da bi, u slučaju da neka članica uloži veto na produženje sankcija, Rusija mogla da povrati ta sredstva i da zahteva od EU da pokrije puni iznos zajma.
Briselski portal Euraktiv je prošle nedelje izvestio da Komisija razmatra mogućnost da se veliki budžetski deficit Ukrajine pokrije sredstvima prikupljenim zajedničkim zaduživanjem EU i bilateralnim donacijama država članica.
Ove dve opcije biće predstavljene u dokumentu Komisije pod nazivom “Dokument o mogućnostima“, koji će u narednim nedeljama biti dostavljen državama članicama.
Predloženo zajedničko zaduživanje, prema navodima izvora, ne bi bilo pokriveno dugoročnim budžetom EU, jer u njemu nema dovoljno prostora za nove garancije.
Plan sledi kao dopuna takozvanoj opciji “reparacionog zajma“, prema kojoj bi se za podršku Ukrajini koristilo oko 140 milijardi evra ruskih državnih sredstava koja se nalaze u “Jurokliru”.
Prema navodima izvora, upravo je “reparacioni zajam” i dalje najpoželjnija opcija Evropske komisije, uprkos protivljenju Belgije, koja je odbila da podrži plan na samitu lidera EU održanom u oktobru.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)