Др Вили Сун, астрофизичар и инжењер аерозаједнице, који је дуго радио у Харварду и Смитхсониан Центру за астрофизику, недавно је тврдио да би математичка формула могла бити коначан доказ постојања Бога.
Др Сун је иначе контроверзна личност у свету науке, посебно познат по својим истраживањима у области астрофизике и клима, где је често био у центру полемика због својих ставова о климатским променама. Међутим, најновија тврдња коју је изнео, да математичка формула може бити коначан доказ постојања Бога, изазвала је значајну пажњу и различите реакције у научној и филозофској заједници.
Ова тврдња се базира на идеји да математика, са свим својим прецизностима и законитостима, може указивати на постојање нечега што је изван самог света природних закона — могућност постојања вишег ентитета или чак Бога. У том контексту, Сун тврди да одређени математички обрасци, структуре и законитости у природи могу указивати на интелигентну дизајнерску силу која стоји иза стварања универзума.
Математичка физичарка и филозофија се често баве питањем да ли математика има “онтолошки” карактер — да ли је математика једноставно људска конструкција која описује природу, или постоји као нешто изван нас, нешто што можда може указивати на дубље, трансцендентне реалности.
Сунова тврдња се не уклапа лако у маинстреам научни поглед, јер научна заједница углавном функционише унутар оквира емпиријских доказа — што значи да за тврдње о постојању Бога или нечег трансцендентног, не постоје физички докази које би могли бити потврђени кроз експерименте или посматрања. Због тога, идеје попут Сунових могу бити схваћене као контроверзне, јер оне преплићу науку и филозофију са религијским питањима, на начин који није типичан за већину савремених научних дискурса.
Иако се многи научници и филозофи не слажу са овом тврдњом, она отвара интересантну дебату о односу између науке, математике, религије и филозофије. Може се поставити питање да ли математика, као језик природе, може носити дубља значења која прелазе оквире једноставних закона физике и хемије, и да ли постоји простор за разматрање постојања интелигентног дизајнера на темељу тих закона.
Никола Тесла је то урадио и показао још 1983 године на сајму у Чикагу. Показао гуруу Суwмививканада. Није Бог у људском облику, него у облику светлости која настаје реакцијом материје и антиматерија.