У ноћи између недеље и понедељка, 2. марта, у Лос Анђелесу ће бити одржана додела Оскара, престижне филмске награде која постоји скоро 100 година и која је кроз историју доживела бројне успоне, падове и политичке контроверзе.
У ноћи између недеље и понадељка, 2. марта, у Лос Анђелесу ће по 97. пут бити додељене награде Академије за филм.
Овај званични назив награде мало коме нешто значи, за разлику од њеног популарног назива Оскар који изазива јасне асоцијације на гламур, славу и новац код многих људи широм света и то не само међу поклоницима филмске уметности.
Иако висок само 34 центиметара, Оскар је најпожељнији мушкарац Холивуда за којим су сви подједнако луди, и жене и мушкарци.
У наставку текста упознаћемо вас о историји доделе најпознатије златне статуе коју прате бројни успони и падови, политичке контроверзе, забране, предвидљивости али и изненађења.
Као и свака историја, тако и она коју везујемо за најпознатију филмску манифестацију, има свој почетак који датира давне 1927. године када је 11. маја у америчкој држави Калифорнија основана непрофитна, професионална и почасна организација познатија под именом Академија филмских уметности и наука, а која је одговорна за настанак награде коју додељује квалитетним професионалцима филмске индустрије данас познате као Оскар.
Први Оскар додељен немом филму
Прва церемонија доделе Оскара одржана је 16. маја давне 1929. године у холивудском хотелу Рузвелт, а домаћини те вечери били су глумац Даглас Фербенкс (Доуглас Фаирбанкс) и редитељ Вилијам де Мил.
Први најбољи филм који је добио златну статуету био је филм “Крила” (Wингс) са Кларом Боу (Цлара Боw) у главној улози и једини је неми филм који је икада добио ову престижну награду. Оно што је занимљиво је да су резултати прве доделе били познати три месеца раније, а тај систем промењен је на следећој додели Оскара 1930.
Од тада резултати су обајвљивани у новинама у 23 сата, вече пре церемоније, што је била пракса првих десетак година. Онда је, те 1940, “Лос Анђелес Тајмс” (Лос Ангелес Тимес) објавио списак победника на сам дан доделе, што је утицало на промену правила 1941. када је уведен систем са запечаћеним ковертама.
Била је то сасвима мала али неопходна промена која је допринела оном данас тако познатом осећају неизвесности, нагађањима и тајности која прати церимонију.
Како је Оскар добио име?
Постоји неколико верзија приче о томе како је Оскар добио име. Као званична, и она које се и чланови Академије најрађе држе, јесте да је Маргарет Херик, извршни секретар Академије, када је 1929. године први пут видела статуу рекла како је подсећа на њеног ујка Оскара.
Слична овој је и теорија да је Бети Дејвис (Бет Давис) “крстила” Оскара и назвала га по свом мужу Хармону Оскару Нелсону. У сваком случају, име Оскар званично је прихваћено тек 1939. године, а као кум, у “крштеници” се наводи Америчка филмска академија.
Постоји, пак, и теорија коју је заговарала Елеонор Лилбрг, извршна секретарица Луиса Б. Мајера (Лоуис Б. Маyер) по којој је она наденула име Оскару, јер је, када је угледала статуу узвикнула “Па, он је исти краљ Оскар”. Наводно, ако је за веровати њеној верзији, до краја те вечери назив Оскар се одомаћио, и није нимало чудно што се и задржао.
Церемонија доделе у Лос Анђелесу
Од оснивања Оскара па све до данашњих дана, церимонија доделе је увек била у Лос Анђелесу, једино што се мењало је место одржавања манифестације. Све до 1942. додела Оскара одражавала се у хотелу Рузвелт, а када је број заинтересованих за манифестацију почео да расте, а са њим и списак гостију, церимонија је пребачена у позоришта.
Чувени “Грауман’с Цхинесе Тхеатре” био је први домаћин, а међу осталим дворанама у којима се одржавала додела су и “Доротхy Цхандлер’с Павиллон” и “Схине’с Аудиториум”. Почетком новог миленијума, 2001, свечаност се преселила у Кодак театар, где се одржава и данас.
Јавност и интересовање
Интересовање за доделу Оскара одувек је постојало иако не у толикој мери као данас. Само прву церимонију није пратио радио пренос, док је већ следећу једночасовну доделу испратила једна лосанђелеска радио станица.
Публика је у радио преносу могла да ужива све до 1953. када је церемонија доделе по први пут испраћена и на малом екрану. Први директан пренос у боји датира из 1966. године. За телевизијски пренос ове чувене манифестације једно време био је задужен НБЦ, тачније од 1971. до 1975, када је пренос преузела АБЦ телевизијска мрежа која је под уговором до 2014. године.
Манифестација упркос ратовима
Свих ових година постојања, 96 да будемо прецизни, манифестација је регуларно одржавана без обзира на светске политичке околности. Чак ни ратови нису онемогућили доделу најпознатије филмске статуе.
Након америчког напада на Ирак 2003. године било је оних који су тражили отказивање церемоније, али како манифестацију није спречио ни Вијетнамски па ни Други Светски рат, церемоније је ипак одржана. Једино што се догађало је да је церемонија била померена, и то у више наврата.
Први пут 1938. због поплаве у Лос Анђелесу, која је церимонију померила за недељу дана. Други пут се то догодило 1968. када је, у знак поштовања према убијеном Мартину Лутеру Кингу (Мартин Лутхер Кинг) чија је сахрана била истог дана кад и додела, Оскар померен за два дана.
Трећи пут додела награда Академије померена је за 24 часа 1981. због покушаја атентата на тадашњег америчког председника Роналда Регана (Роналд Реаган), који је и сам био глумац.
Четври пут, ове године, промењен је датум доделе Оскара због разорних пожара који су захватили Лос Анђелес.
Марлон Брандо одбио да прими Оскара
Веровали или не, нису сви глумци толико луди за Оскаром, било је и оних који су одбили да га приме. Пионир у кампањи против Оскара је писац Дадли Николс (Дудлеy Ницколс) који је одбио да прими Оскара за најбољи сценарио за филм “Тхе Инсидер” 1935. године јер је тада Удружење писаца било у штрајку.
Глумац Џорџ Ц. Скот (Георге Ц. Сцотт) одбио је да прими награду за глуму у филму “Паттон” 1970. Он је изјавио тада да је читава ствар са Оскаром “понижавајућа” и да “уопште не жели да се такмичи са осталим глумцима”.
Три године касније Марлон Брандо у знак протеста због дискриминације америчких Индијанаца одбија да прими Оскара за најбољу мушку улогу у филму “Кум”. Када је Роџер Мур (Рогер Мооре) прочитао Брандово име на сцену се попела индијанска принцеза Мало Перо која је одржала говор о угроженим правима америчких Индијанаца и одбила да преузме Оскара у Брандово име.
Касније се испоставило да је индијанска принцеза била глумица Марија Круз (Мариа Цруз).
Занимљивости
Међу занимљивостима који су саставни део Оскара треба поменути следеће. Позлаћена статуа направљена је од британијума на црној металној основи и тешка је 3,89 кг, а приказује витеза направљеног у арт деко стилу који држи крсташки мач стојећи на ролни филма.
Најмлађа Оскаровка је Ширли Темпл (Схирлеy Темпле) која је добила почасног Оскара 1934, када је имала само 5 година, док га је Тејтум О’Нил добила 1974, када је имала 10.
Најстарији добитници су глумци Џорџ Брнс, који је примио награду у својој 80. години, и Џесика Тенди, старија годину дана од њега. Прва црнкиња добитница награде Академије је глумица Хети Мекданијел која је исту добила 1939. године за споредну улогу у филму “Прохујало с вихором”.
Највише Оскара добио је филм “Господар прстенова: Повратак краља” (2003), затим “Титаник” (1997) и “Бен Хур” (1957). За најдуже одржани говор “крива” је глумица Грир Гарсон која се за освојени Оскар захваљивала око седам минута. Највише номинована глумица је Мерил Стрип (Мерyл Стрееп), укупно 21 пут.
Овогодишње номинације
У категорији за најбољи филм “Анора” се издваја као главни фаворит, као и режија Шона Бејкера. Ејдријен Броди бриљирао је у филму “Тхе Бруталист” и номинован је за најбољег глумца, док су Мајки Медисон из филма “Анора” и Деми Мур из филма “Тхе Супстанце” фаворити за најбоље глумце. Киријан Калкин из “Аноре” води у категорији за најбољег споредног глумца, док је Зои Салдања фаворит за најбољу споредну глумицу због улоге у филму “Емилиа Перез”. Филм “Емилиа Пéрез” фаворит је за најбољи филм.
Коментари (0)