Ideja da bi žene u budućnosti mogle da imaju svega četiri menstruacije godišnje, a pritom sačuvaju plodnost duže nego danas, više nije samo teorijska pretpostavka. Kineski naučnici istražuju mogućnost usporavanja biološkog trošenja jajnih ćelija, što bi moglo da pomeri granice reproduktivnog života žena i otvori novo poglavlje u oblasti reproduktivne medicine.
Kako smanjiti ovulacije
Polazište istraživanja zasniva se na činjenici da se žene rađaju sa ograničenim brojem jajnih ćelija. Tokom života taj rezervni fond se postepeno smanjuje, a svaki menstrualni ciklus prati proces sazrevanja i gubitka dela folikula u jajnicima. Kada se zalihe iscrpe, nastupa menopauza i prestaje prirodna reproduktivna sposobnost.
Biološkinja Hongmei Vang iz Pekinga, postavila je pitanje koje bi moglo imati dalekosežne posledice: šta bi se dogodilo kada bi se broj ovulacija i menstrualnih ciklusa značajno smanjio? Prema ovoj hipotezi, umesto uobičajenih 12 ciklusa godišnje, žene bi imale svega četiri. Manji broj ciklusa mogao bi da uspori trošenje jajnih ćelija i potencijalno produži period plodnosti za više godina.
Oporavak reproduktivne aktivnosti
Prvi eksperimenti na životinjama ukazuju da je takav pristup biološki moguć. Istraživači već godinama koriste miševe i primate kako bi proučavali procese starenja jajnika i očuvanja reproduktivne funkcije. Posebnu pažnju privukli su rezultati eksperimenata sa matičnim ćelijama, tokom kojih su naučnici uspeli da obnove funkciju jajnika kod primata. U pojedinim istraživanjima presađivanje ćelija dovelo je do oporavka reproduktivne aktivnosti, što stručnjacima daje nadu da bi slične tehnologije jednog dana mogle biti primenjene i kod ljudi.
Problem leži u hormonima
Međutim, stručnjaci upozoravaju da produženje plodnosti nije jednostavno pitanje smanjenja broja menstruacija. Ovulacija i menstrualni ciklus povezani su sa proizvodnjom estrogena, hormona koji ima ključnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju, srca, krvnih sudova i mozga. Ukoliko bi se ovulacija dugoročno zaustavila ili značajno smanjila, moglo bi doći do ozbiljnih posledica po celokupno zdravlje žene. Upravo taj problem predstavlja najveću prepreku za dalji razvoj ove ideje.
Zbog toga naučnici naglašavaju da je istraživanje još u ranoj fazi i da nema dokaza da bi ovakav pristup uskoro mogao da postane medicinska praksa. Potrebne su godine dodatnih studija kako bi se utvrdilo da li je moguće istovremeno sačuvati jajne ćelije i održati normalan hormonski balans organizma.
Rezultati obećavajući
Ipak, potencijalni značaj ovih istraživanja je ogroman. U vreme kada se žene sve češće odlučuju za majčinstvo u kasnijim godinama života, svako otkriće koje bi moglo da produži reproduktivni period izaziva veliko interesovanje naučne zajednice. Ukoliko buduća istraživanja potvrde bezbednost i efikasnost ovakvog pristupa, medicina bi mogla da dobije potpuno novi alat za borbu protiv reproduktivnog starenja.
Za sada, nauka je tek na početku tog puta. Rezultati su obećavajući, ali brojna pitanja ostaju bez odgovora. Ono što je sigurno jeste da istraživanja poput ovih pomeraju granice našeg razumevanja ljudske plodnosti i otvaraju mogućnost da buduće generacije žena raspolažu znatno većom kontrolom nad svojim reproduktivnim vremenom.
Komentari (0)