Mnogi roditelji veruju da je često noćno buđenje njihove dece znak da nešto nije u redu. Međutim, istraživanja iz oblasti pedijatrijske medicine spavanja, pokazuju da su noćna buđenja, kod male dece, uglavnom prirodan deo razvoja i da su mnogo češće povezana sa sazrevanjem nervnog sistema, nego sa bilo kakvim zdravstvenim problemom.
Studije objavljene u stručnim časopisima Sleep Medicine i Journal of Clinical Sleep Medicine ukazuju da deca do uzrasta od pet ili šest godina, još uvek razvijaju sposobnost samoregulacije, odnosno kontrolisanja emocija, ponašanja i fizioloških procesa, uključujući i spavanje.
Zbog toga mnoga deca imaju poteškoće da sama zaspu, da se nakon buđenja ponovo uspavaju ili da tokom cele noći održe stabilan obrazac sna. Stručnjaci naglašavaju da je ovakvo ponašanje, u velikom broju slučajeva, potpuno očekivano i ne predstavlja razlog za zabrinutost.
Kako se menja dečji san tokom odrastanja
Tokom prvih godina života dečji mozak prolazi kroz intenzivan razvoj. U tom periodu sazrevaju delovi nervnog sistema odgovorni za regulaciju sna, emocija i reakcija na spoljne stimuluse.
Istraživanja pokazuju da se tokom noći svi ljudi, uključujući i odrasle, više puta kratko probude između ciklusa spavanja. Razlika je u tome, što odrasle osobe, uglavnom nisu svesne tih kratkih buđenja, jer uspevaju da se odmah vrate u san. Mala deca, međutim, još uvek nisu razvila tu sposobnost u potpunosti, pa često traže pomoć roditelja kako bi ponovo zaspala.
Pedijatri ističu da se stabilnost sna uglavnom poboljšava, kako nervni sistem sazreva, mada brzina tog procesa može značajno da se razlikuje od deteta do deteta.
Navike koje mogu da utiču na kvalitet sna
Iako biološki razvoj igra ključnu ulogu, stručnjaci upozoravaju da svakodnevne navike mogu značajno uticati na kvalitet dečjeg sna.
Među najčešćim faktorima koji doprinose češćim noćnim buđenjima nalaze se:nepostojanje dosledne rutine pred spavanje,odlazak na spavanje u različito vreme iz dana u dan,prevelika izloženost ekranima i uzbudljivim aktivnostima u večernjim satima,nedostatak predvidljivih rituala koji detetu signaliziraju da je vreme za odmor.
Savremena istraživanja ukazuju da deca bolje spavaju kada se osećaju sigurno i kada unapred znaju šta ih očekuje. Upravo zato stručnjaci preporučuju jednostavne, ali dosledne večernje rituale poput kupanja, čitanja priče, razgovora sa roditeljima ili slušanja umirujuće muzike.
Zašto je rutina važnija nego što mnogi misle
Naučnici sve više ističu da kvalitetan san nije samo posledica uzrasta, već i navika koje se formiraju od najranijeg detinjstva.
Redovna rutina pomaže usklađivanju unutrašnjeg biološkog sata sa spoljnim okruženjem. Kada dete svakog dana odlazi na spavanje u približno isto vreme, organizam počinje da luči hormone povezane sa uspavljivanjem u predvidljivim intervalima, što olakšava proces uspavljivanja i smanjuje broj noćnih buđenja.
Dugoročne studije pokazale su da deca koja imaju stabilnu rutinu spavanja, često ostvaruju bolje rezultate u učenju, imaju manje problema sa ponašanjem i ređe pate od hroničnog umora tokom dana.
San kao temelj zdravog razvoja
Pored odmora, san ima ključnu ulogu u razvoju mozga, jačanju imunološkog sistema, rastu i emocionalnoj stabilnosti dece. Tokom sna dolazi do obrade informacija prikupljenih tokom dana, formiranja memorije i lučenja hormona rasta.
Zbog toga stručnjaci poručuju da roditelji ne bi trebalo da posmatraju san kao nešto što će se “dogoditi samo od sebe“. Naprotiv, kvalitetan san gradi se postepeno kroz doslednost, predvidljivost i zdrave navike.
Komentari (0)