Испровоцирана политичким ријалитијем Доналда Трампа, Народна Република Кина забранила је извоз ретких минерала и магнета без посебних лиценци.
Овај потез јасно показује да је Комунистичка партија Кине одлучила да нанесе озбиљну и брзу штету америчкој економији, са потенцијално дубоким последицама по глобалну безбедност. Иако у погледу обима трговине ови ресурси можда делују као мање значајни, Кина у овом тренутку има толику стратешку предност да може врло брзо да паралише кључне секторе америчке индустрије и угрози војну безбедност САД.
Није сасвим јасно да ли је кинеска одлука увод у даљу ескалацију економског сукоба са потенцијалом да прерасте у војни. Стручњаци су још на почетку рата у Украјини упозоравали да је проблем Запада и у томе што Кина готово у потпуности контролише производњу и прераду ретких минерала (производи 60%, а прерађује 90%). Сада се поставља питање – колико брзо ће председник Си моћи да заустави америчку ауто-индустрију, компаније из сектора полупроводника и све оне који снабдевају војску САД пројектилима, дроновима, специјалним возилима и опремом?
Хоће ли Трамп одговорити паником, попуштањем и увођењем нових изузетака, или ће свет још један корак дубље увући у сукоб који превазилази обичан трговински рат?
На друштвеним мрежама, Трамп је већ покушао да преокрене наратив у своју корист тврдећи да је „Кина та која се уплашила“. Ипак, суочен је с непријатном реалношћу јер је, упркос ранијим оштрим ставовима, дозволио увоз кинеских паметних телефона, лаптопова и електронике. У међувремену, амерички произвођачи нафте, гаса, челика, соје и аутомобила трпе озбиљне последице.
Шта је са ретким минералима?
Кинеска доминација у сектору ретких минерала постаје све већи проблем за Запад. Према подацима Америчке геолошке службе, Кина је снабдевала САД са 54% германијума – кључног материјала за инфрацрвену технологију и оптичка влакна. САД не експлоатишу сопствени галијум још од 1987. године. Галијум, важан за полупроводнике, највише увозе из Јапана, Кине и Немачке. Антимон, кључан за војну опрему и муницију, скоро у потпуности долази из Кине.
Економиста Схедлоцк још на почетку сукоба у Украјини упозоравао је да би Кина могла употребити свој монопол над овим ресурсима као стратешко оружје, што сада изгледа као реалност.
Почетак озбиљне кризе?
Кинески потез да уведе систем лиценци за извоз ретких ресурса део је већ познате стратегије притиска – користи монопол како би демонстрирала моћ и ширила свој утицај. Ситуација за Запад постаје знатно озбиљнија него што се чинило само неколико дана раније.
Неw Yорк Тимес преноси драматичне оцене: извоз кључних минерала и магнета из Кине је обустављен, а залихе се рапидно смањују. Компаније које производе аутомобиле, летелице, полупроводнике и војну опрему могле би се суочити са озбиљним застојима у производњи. Магнетски материјали су кључни за електричне моторе, дронове, роботе, пројектиле и АИ сервере.
Мицхаел Силвер, директор компаније Америцан Елементс, рекао је да ће извозне дозволе за ретке метале и магнете моћи да се добију тек за око 45 дана. Његова фирма је на време повећала залихе, али то неће бити довољно ако се ситуација погорша.
Лоша припрема, опасна игра
Све више делује да је Трампов „рат против света“ – који је представљен као економски препород Америке – заправо неозбиљно припремљен политички експеримент, чије последице тек почињу да се осећају. Док су Трамп и Илон Маск добијали аплаузе на УФЦ-у, председник Си је повукао потез који би могао да нанесе стварни, моментални бол америчкој економији.
Након што су тржишта реаговала бурно на Трампове тарифе и америчке компаније почеле да трпе штету, Бела кућа је већ једном одложила „трговински рат са свима“ за три месеца. Сада се суочавају са озбиљним контраударом – и питање је да ли су уопште свесни колико дубоко су ушли у сукоб чије последице могу да надмаше и најгора предвиђања.
Коментари (0)