Европска унија планира ове године пооштрити механизам за суспензију безвизног режима, што би олакшало Бриселу да укине безвизна путовања за грађане 61 земље које тренутно уживају ту погодност – укључујући све земље Западног Балкана које теже чланству у ЕУ, као и Грузију, Молдавију и Украјину.
Предлог да се прошири листа разлога за суспензију безвизног режима покренула је Европска комисија још 2023. године, а Савет ЕУ – које представља 27 држава чланица – усвојило је свој став о тој теми пре годину дана.
Међутим, због избора за Европски парламент у јуну 2024. и великог броја законских предлога који чекају обраду, Парламент је тек недавно добио мандат за преговоре, пише Радио Слободна Европа (РСЕ).
Прошле седмице одржан је први трилатерални састанак између три институције о предложеној регулативи, с циљем да се постигне договор током пољског председавања Саветом ЕУ, које траје до краја јуна.
Ако све прође по плану, нова правила би могла ступити на снагу почетком јесени.
Зашто баш сада?
У суштини, Европска унија постаје одлучнија када је реч о либерализацији виза, што одражава шири заокрет: прво, у борби против свих облика илегалне миграције у ЕУ; и друго, да потенцијално користи визну политику као политичко оруђе за вршење притиска на треће земље.
Либерализација визног режима – која у овом случају обухвата све чланице ЕУ осим Ирске, као и нечланице Исланд, Лихтенштајн, Норвешку и Швицарску – дуго је била једно од најважнијих политичких средстава Брисела, посебно према земљама у његовом суседству.
Она омогућава држављанима трећих земаља да бораве у ЕУ до 90 дана у било којем периоду од 180 дана без визе. Косово је укључено на листу почетком 2024. године, док су Грузија и Украјина то право добиле још 2017. – што је у свим тим земљама дочекано с великим одушевљењем.
Стога се претња повлачењем те привилегије може посматрати као озбиљна „казна“.
Тренутни механизам за суспензију, који је на снази од 2018. године, може се активирати у случајевима очигледне злоупотребе – на пример, ако дође до наглог пораста броја држављана трећих земаља који остају дуже од дозвољених 90 дана или користе безвизни режим како би затражили азил у ЕУ.
До сада је ЕУ само једном суспендовала безвизни режим: најприје привремено, а затим трајно – и то за острвску државу Вануату у јужном Пацифику.
Дакле, које промене се могу очекивати? Уопштено говорећи, Брисел планира да механизам за суспензију виза учини снажнијим одвраћајућим средством, и то кроз четири кључне области.
Прво, либерализација виза могла би бити суспендована ако се утврди да постоји неподударање између визне политике треће земље и опште политике ЕУ.
То се, на пример, десило 2022. године када је Србија омогућила безвизни режим за грађане земаља попут Бурундија, Индије и Кубе. Брисел је тада сугерисао да су многи од тих грађана користили Србију као „стражњи улаз“ у ЕУ. Након притиска Европске комисије, Београд је укинуо неке од тих споразума. Међутим, према новом предлогу закона, такво понашање могло би се строже кажњавати.
Хибридне претње
Још један разлог за суспензију безвизног режима су такозване хибридне претње. Иако још углавном теоријска, ова одредба је инспирисана случајевима попут Русије и Белорусије, које је ЕУ оптужила да су организовано превозиле мигранте из Африке и Азије ка границама ЕУ, попут оних с Пољском и Литванијом.
Иако су споразуми о олакшавању визног режима с Москвом и Минском већ годинама суспендовани – због руске инвазије на Украјину и репресије белоруског лидера Александра Лукашенка над опозицијом – нови механизам би се могао активирати ако нека друга земља с безвизним режимом покуша сличну тактику.
Трећи разлог за могућу суспензију односи се на оне земље у којима се држављанство стиче инвестирањем – односно могућност да појединци купе држављанство без стварне везе с том државом. У таквим случајевима, безвизни режим с ЕУ би убудуће могао бити укинут.
Међутим, четврта основа за суспензију вероватно је и најзанимљивија, јер се односи на политичке односе ЕУ с трећим земљама. Нацрт закона предвиђа да се механизам за суспензију може активирати у случајевима „озбиљних кршења људских права и злостављања“ или „озбиљних кршења међународног права и стандарда, укључујући закона о људским правима и непоштивање одлука и пресуда међународних судова“.
Критеријум демократије
Ако питате званичнике ЕУ, њихово је тумачење одувек било да постоји тзв. критеријум демократије када је реч о либерализацији виза – али никада није било прецизирано шта тачно тај критеријум подразумијева.
Још један занимљив и нови аспект јесте да би покретање механизма у овом случају требало да буде искључива надлежност Европске комисије, након консултација с државама чланицама ЕУ, с обзиром на то да се ради о спољним односима Уније.
Ипак, коначна одлука би и даље била на државама чланицама – које би, квалификованом већином, могле одлучити о суспензији безвизног режима за неку трећу земљу. Како кажу званичници ЕУ, то и даље остаје „опција када су све друге исцрпљене“, јер је ЕУ генерално нерадо кажњава целу популацију неке земље, а не њену владу.
Због тога је ЕУ почетком ове године одлучила да суспендује безвизни режим само за носиоце дипломатских пасоша из Грузије, након што је у тој кавкаској земљи забележено назадовање на пољу демократије. Ипак, опција да се циља цела популација и даље остаје отворена – а са будућим проширеним опсегом механизма суспензије, јасно је да ЕУ додатно оштри свој сет алата.
Коментари (0)