Црква Светог апостола Петра и Павла, у народу позната као Петрова црква, најстарији је српски православни храм, саграђен у близини Новог Пазара.Током векова ово је било култно место које је окупљало српски народ, а издваја се јединственим архитектонским решењем и фрескама, из разних епоха историје православља, са многобројним траговима римске и византијске културе.Такође, она представља једно од најзначајнијих сведочанстава споја уметности истока и запада. Уз манастир Сопоћани и Ђурђеве Ступове, део је УНЕСЦО светског културног наслеђа од 1979. године.
Према легенд, цркву је основао Тит, ученик и следбеник апостола Павла. Иако не постоје тачни подаци о времену изградње цркве, претпоставља се да је подигнута у деветом веку. На основу ископина може се закључити да се на месту данашње цркве налазио пагански, ранохришћански храм и средњовековна црква.
Археолошким истраживањима, испод темеља садашње цркве, откривени су разни предмети од злата и ћилибара,грчке сликане вазе, појасеви као и остаци римских и словенских племића, из петог века пре нове ере, што сведочи да је Црква Светог апостола Петра и Павла, најстарија сакрална грађевина на Балкану.
У време Немањића, била је седиште Рашке епископије, а о томе сведочи документ цара Василија ИИ из 1020.године у којој се црква спомиње.Велики жупан Стефан Немања и његови потомци живели су у резиденцији у близини овог здања, што јој је донело изузетан значај.
Српски владар Стефан Немања овде је поново крштен према православном обреду, јер га је отац Завида крстио по обичајима римокатоличке вере, јер у том период у Дукљи није било православних свештеника.
Овде је обављено и његово венчање са Аном, као и крштење сина Растка, а 1196. године је препустио престо сину Стефану Првовенчаном, када су се он и његова супруга замонашили и добили име Симеон и Анастасија.
Седиште рашке епископије остаје у Петровој цркви и након стицања црквене самосталности 1219. године, када Сава Немањић постаје први српски архиепископ са седиштем у манастиру Жича.
Црква је обнављана неколико пута током векова, али увек је задржала свој централни кружни облик.
Данас, центални део цркве има облик крста – четворолиста који је уписан у кружни зид, над којим се уздиже осмострана купола неједнаких страна која није постојала у првобитној фази. У унутрашњости цркве су видљива три слоја фресака загасито-црвеног тона, међу којима најмлађе и најочуваније фреске потичу из 13. века, док је најстарији слој фресака тешко утврдити, а највероватније потичу из друге половине 9. века.
Црква је окружена великим бројем римских, византијских и словенских надгробних споменика, који представљају најубедљивије сведочанство о животу и деловању људи из далеке прошлости.
Коментари (0)