Када се помене југ Мађарске нама, њиховим јужним комшијама, прва помисао је углавном Сегедин, бање и јефтин шопинг. Међутим, ако одете нешто западније, открићете још један занимљив град, итекако вредан посете. У средишту мађарског дела Барање налази се прелепи Печуј.
У непосредној близини граница са Србијом и Хрватском, као и Мохача и Сигета, попришта великих битака против Османлија, овај град и данас чува успомену на 140 година проведених под турском влашћу.
Инсталирајте нашу иОС или Андроид апликацију – Објектив.рс
Печуј је, са око 150 хиљада становника, пети по величини град у Мађарској, после Будимпеште, Дебрецина, Сегедина и Мишколца. Највећи је град и седиште најјужније мађарске покрајине Барање, чији се други део налази у Хрватској.
Природне границе Барање су реке Драва и Дунав, а у непосредној близини се налази планина Мечек, што пружа пуно прилике за одмор и рекреацију локалног становништва.
Прво име града је било Сопианае, а тај назив су му дали Келти. Након њих долазе Римљани, који град називају Пет базилика, а тек много касније, за време Турака, град добија име Печуј. Назив града, први пут забележен 1235, потиче од речи пећ, што значи фуруна, па је тако имењак нашег града у Метохији. Поред имена Срби, који су у овим крајевима живели у великом броју, су Печују оставили и чувену сорту грожђа кадарку.
Још 1367. године овде је отворен најстарији универзитет у Мађарској, данас други по величини, одмах иза будимпештанског. Око 30 хиљада студената чини атмосферу у граду живом и динамичном. Печуј има и свој видиковац, Калварија, што је иначе неуобичајено у претежно равничарској земљи. Са њега ћете видети многобројне цркве, али и нешто потпуно неочекивано – две џамије у самом центру града. Трагови различитих националности и вероисповести се налазе свуда, а најзанимљивија је на главном градском тргу – Касим Пашина џамија.
Саграђена средином 16. века на месту порушене хришћанске цркве, дуго је била највећа џамија у граду. Након одласка Турака 1707. срушен је минарет и постављена купола, и ова грађевина је поново постала римокатоличка црква. У складу са мирним градским суживотом, унутра се налазе фреске и олтар, као и стихови Курана и простор за молитву муслимана, а на куполи заједно стоје полумесец и крст. Ова јединствена грађевина, која се и даље популарно назива џамијом, данас је највећи турски споменик у Мађарској. Поред ње Печуј има и још једну, активну џамију из 16. века, Хасан-паше Јаковалија (из Ђаковице), у чијем склопу се налази и мали музеј османлијске историје Мађарске.
Панорамом града доминира Печујска катедрала, у којој се чува друго највеће звоно у Мађарској, а треће у Европи. Поред позлаћеног олтара унутра се налазе импозантне оргуље, а од 1991. је, одлуком папе Јована Павла ИИ, уздигнута на ниво базилике (Светих Петра и Павла). У њеној непосредној близини је Целла Септицхора, ранохришћанска некропола са краја ИВ века, и маузолеј из истог периода у њеном саставу. Кроз стаклени кров можете видети њене делова директно са трга, а од 2000. године ови објекти су под заштитом УНЕСКА.
Само ОВАЈ град у Мађарској има џамију на главном тргу, а некада је био СРПСКИ! (ВОДИЧ)
Печуј одише медитеранским духом, слојевитим културним наслеђем, и поноси се чувеном Жолнаи керамиком
У центру града постоји и (активна) синагога, јединствена по натпису којим се позивају сви народи, без обзира на вероисповест, да користе ово место за своју молитву. У Печују данас живи укупно 9 националних мањина, међу којима су и Срби, којих има свега око 1%. Упркос томе, 2015. је саграђена нова православна црква, посвећена Светом Андронику и Јунији, на свега стотинак метара од Касим пашине џамије. Била је то прва српска црква изграђена у Мађарској након више од 100 година, а освештао ју ју почивши патријарх српски Иринеј. Стара капела је сада музеј са експонатима српске црквене уметности од 18. до 20. века, укључујући и рестауриране иконе.
Печуј има и необичне музеје, као што су музеји железнице, медведића и луткарски музеј. Захваљујући богатом културном наслеђу, овај град је 2010. био Европска престоница културе (поред Есена и Истанбула). Тада је изграђена Културна четврт Жолнаи, у којој се налазе бројне културне институције, универзитетски центар, планетаријум, луткарско позориште и бројни други садржаји. У улици изнад овог кварта је Жолнаи маузолеј или “Печујски Пантеон”, подигнут 1900. на узвишењу са кога се види једна од најчувенијих фабрика керамике на свету – Жолнаи. У њему почива оснивач ове фабрике Миклош Жолнаи.
Жолнаи керамика је настала 1852. године, када је и отворена фабрика за њену производњу, а након 14 година се почело и са производњом порцелана. 1890. је почела производња са употребом посебне боје – еосина или „боје светлости“, чији се процес производње чува до данашњих дана. Друга специфичност је пирогранит керамика која настаје под високом температуром, и која се због своје отпорности на спољашње услове користи за украшавање фасада многих објеката широм света. Чак око 1.000 објеката у свету има пирогранит керамику, међу којима је и фасада хотела Москва у Београду.
Само ОВАЈ град у Мађарској има џамију на главном тргу, а некада је био СРПСКИ! (ВОДИЧ)
Печуј одише медитеранским духом, слојевитим културним наслеђем, и поноси се чувеном Жолнаи керамиком
Поред тога што је познат по великом броју студената, град Печуј има организовану наставу на ромском језику на свим образовним нивоима, од обданишта до универзитета. Некада је Печуј имао и највишу зграду у Мађарској, са 25 спратова укупне висине 84 метра, изграђену 1974. употребом југословенске ИМС технологије преднапрезања бетона, која се користила широм света у то време. Међутим, градитељи овог небодера су прескочили један корак у градњи – танку пластичну фолију која одваја префабриковане елементе од заптивне пасте, што је зграду учинило нестабилном, и приморало житеље њених 800 станова да се иселе већ 1989. Након стотина милиона форинти потрошених за њену санацију, зграда је 2016. морала да буде срушена.
Овде се налази и 5 конзулата различитих земаља, међу којима нажалост нема српског. Наша национална мањина, која је вековима живела у на само у Печују, већ читавој Барањи, укључуји и град Бају, све до Балатона и Будима на северу, сведена је на историјски минимум. А не тако давно, након слома Аустроугарске 1918, Барања је била под контролом српске војске. Мање је познато да је у тренутку прикључења Војводине Србији, њен службени назив био “Банат, Бачка и Барања”. То се односило на јужни део Барање, онај који је данас у Хрватској, и који је током последњег рата био најисточнији део Републике Српске Крајине.
Међутим, после пораза краткотрајне Мађарске Совјетске Републике у лето 1919. многи комунистички дисиденти су емигрирали у Барању, а градоначелник Печуја им је пружио уточиште. На мировној конференцији у Паризу 1920. северни делови Барање и Бачке додељени су Хортијевој Мађарској, што је у Печују изазвало генерални штрајк и масовне демонстрације. 14. августа 1921, одржана је велика скупштина на којој је наш чувени сликар Петар Добровић, иначе родом из Печуја, предложио оснивање независне “Српско-мађарске републике Барања-Баја”. Он је постао и њен први председник, али је након само 7 дана, услед недобијања међународног признања, ова република укинута.
Најинтересантнији сувенир који можете понети одавде су чувене печујске рукавице. Праве се од јако квалитетне коже и најфинијих материјала, а оно што их чини ексклузивним је њихов модеран дизајн. Кажу да их носи чак и британска краљевска породица, а продају се у Гучијевим и Бенетоновим радњама. У овом граду је рођена још једна чувена традиција – претпоставља се да је обичај стављања катанаца на ограду од стране заљубљених потекао управо одавде, још у 19. веку.
Виеw тхис пост он Инстаграм
Ако кренете ка Печују на располагању вам је неколико варијанти, јер од Печуја до Београда има само 330 километара, најкраћим путем преко Бачке Тополе и Бајмока. Не пропустите да свратите у град Бају, још један културни центар Срба у Угарској, а ни Мохач, место чувене битке из 1526. Тада је Османлијско царство победило Краљевину Угарску и завладало њеним огромним делом, па за Мађаре она представља исто што је за нас Бој на Косову. Зато следећи пут када се ужелите краћег путовања у Мађарску прескочите њен крајњи југ и зађите само мало дубље – открићете пуно тога занимљивог.
Пише: Иван Маринковић
све је српско