Da li smo sinoć dočekali 7529. ili 2021. godinu? Mišljenja su podeljena, a evo ko je u pravu

Dok je sinoć sat otkucavao ponoć Srbi, Rusi, Belorusi, Ukrajinci, Jermeni i Kopti nazdravljali su u čast Nove godine prema julijanskom kalendaru. Kao i svakog 13. januara po gregorijanskom, odnosno 31. decembra po julijanskom, sinoć su pravoslavci uz vatromet i najlepše želje dočekali svoje novo leto. Doduše, ove godine, zbog pandemije, taj doček nije izgledao kao što je uobičajeno. Mere opreza su i doček ove nove godine, kao i one koja je počela po gregorijanskom kalendaru pre 14 dana, svele na mirniju formu, bez gužve, kafana i masovnog okupljanja. Pošalica koja od juče kruži društvenim mrežama, nasmejala nas je duhovitim objašnjenjem prilagođenim aktuelnoj situaciji sa koronavirusom:

“Nova godina je stigla 31. 12., ali zbog epidemioloških mera mora u karantin 14 dana. Zato je mi čekamo 13. januara”.

Dakle , zvanično smo Novu godinu pustili iz karantina, ali ne znamo tačno koju. Zbunjeni smo, priznajemo. Da li smo sinoć dočekali 2021. ili 7529. godinu? I da li godina po crkvenom kalendaru počinje 13. januara ili 1. septembra?

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Shodno civilizaciji koja je u tom trenutku bila dominatna postojali su različiti kalendari, po kojima se vreme računalo od različitog, po pravilu veoma bitnog događaja. Tako su Egipćani računali vreme od dolaska određenih faraona na vlast, Asirci od osnivanja Vavilona, Jevreji od izgnanstva u Vavilonsko ropstvo, a muslimani od prelaska Muhameda iz Meke u Medinu (hidžre). U Vizantiji su vreme računali od nastanka sveta, za koji su utvrdili da je bio 1. septembra 5508. godine pre nove ere. Ovaj kalendar je uveden u 10. veku, i korišćen je do pada Vizantije, a nakon toga i u Rusiji, Srbiji, i drugim zemljama.

U poslednje 3 godine se, kao da nam nije bilo dovoljno kalendarskih pitanja, u Novom Sadu organizuje dvostruki doček Nove godine – po julijanskom kalendaru i po vizantijskom računanju vremena. Sinoćnji doček je, za razliku od ranijih, mogao da se prati isključivo uživo preko interneta. Među blizu 100 izvođača, kao glavne zvezde su nastupili Stefan Milenković i Vasil Hadžimanov, koji su pritom otvorili novu gradsku koncertnu dvoranu.

View this post on Instagram

A post shared by Radoslava Vorgic Zurzovan (@radoslava_vorgic)

Ovu dilemu oko raznih dočeka Nove godine pokušao je da nam razreši Marko Pištalo, profesor istorije u Petoj beogradskoj gimnaziji.

Objektiv: Koju smo mi to Novu godinu dočekali sinoć? U Novom Sadu je, četvrtu godinu zaredom, glamurozno organizovan doček 7529. godine.

Pištalo: Vrlo je važno da se razdvoji era, kao sistem određivanja početne tačke i brojanja godina od nje, od samog kalendara. Dakle sistem brojanja godina se zove era, i nema nikakve veze sa kalendarom. Po hrišćanskoj eri početna godina je ona u kojoj se rodio Hristos, pa smo mi danas u 2021. godini od tada. Kalendar nema nikakve veze sa brojanjem godina, već se odnosi na jednogodišnji ciklus. Dakle, spajanje toga koja je godina i kada je počela, odnosno kako se parceliše na mesece, su dve odvojene stvari. Ako se vratimo u istoriju ovu Novu godinu ne možemo nazvati srpskom, jer julijanski kalendar ne koriste samo Srbi. Ne može se nazvati čak ni pravoslavnom, jer je julijanski kalendar napravio 45. godine pre nove ere jedan helenistički matematičar i astronom, a usvojio ga je predhrišćanski vladar Julije Cezar, dakle nije čak ni hrišćanski. Najispravnije bi bilo reći Nova godina po julijanskom kalendaru. Što se tiče proslave 7529. godine, zanimljivo je što se mi tu pozivamo na tradiciju. Ono što mi nazivamo vizantijskim kalendarom je običan julijanski kalendar u kome se meseci nazivaju na grčkom, tačnije transkribovani su iz latinskog u grčki, a vreme se računa od postanka sveta.

Objektiv: Da li je bilo razlike između starog srpskog i vizantijskog kalendara, makar u tome što je kod nas godina počinjala 1. aprila?

Pištalo: Prvo, kalendar Svetog Save ne postoji. U Srbiji se koristio vizantijski kalendar, a što se tiče početka Nove godine 1. aprila – nije čak ni cela Vizantija koristila isti kalendar. Samo u Carigradu je Nova godina počinjala 1. septembra, dok u nekim drugim velikim centrima, kao što je bila Aleksandrija, Nova godina počinje na Blagovesti. Tako da bi za vizantijski najpravilnije bilo reći carigradski kalendar. Po nekim poveljama cara Dušana vidi se da je kod nas Nova godina zaista počinjala u aprilu, ali ako bismo dalje analizirali te povelje videli bismo da je paralelno korišćen i julijanski kalendar. Čak su se i kod nas, po potrebi, za početak godine uzimali i 1. septembar i Blagovesti, 25. mart. I tajna konvencija sa Austrougarskom iz 1881. je deo mita da nam je kalendar Svetog Save, po direktivi nama uvek mrskog Beča i Zapada, zabranjen.

Objektiv: Šta je bilo sa Milankovićevim kalendarom?

Pištalo: Milanković je malo modifikovao julijanski kalendar, tako što ga je unapredio i predložio ga Carigradskoj patrijaršiji na kongresu 1923. Neke crkve su ga i usvojile, ali je suština stvari sa kalendarom to što ne postoji jedan koji je tačan, samo je kod Milankovića najmanje odstupanje između astronomije i papira na kome se beleže pojave. Oko ovog pitanja ima i upliva politike, jer je Vaseljenski patrijarh hteo da napravi korak ka ekumenizmu, pa mu je politički mogao da posluži taj Milankovićev kalendar. Stvar je dakle dogme, a ne samo izbora. Na Nikejskom saboru 325. godine je usvojen julijanski kalendar kao hrišćanski, a kasnije će pomesne autokefalne crkve menjati kalendare po sopstvenom nahođenju. Zanimljivo je da i japanska pravoslavna crkva koristi julijanski kalendar.

Objektiv: Šta onda treba slaviti?

Pištalo: Praznici su jedan društveni fenomen, odraz društvenih potreba, nekad ideologija, politika ili stvarnog stanja. Treba da imamo svest da ovo nije srpska Nova godina, jer je slave i mnogi drugi narodi, a da nije ni pravoslavna jer ima pravoslavnih naroda koji koriste gregorijanski kalendar. Istorijsko utemeljenje ne bi trebalo da nas spreči da slavimo bilo šta, ali jedino što bih ja kao istoričar mogao i morao da kažem jeste da je pozivanje na tradiciju i pretke potpuno netačno. Jer to je stvar fakta, ako mi kažemo ovako su naši slavili, pa se to protegne do srednjeg veka i kalendara Svetog Save – to su istorijske netačnosti. Ni srpstvo ni pravoslavlje nisu uslovljeni nečim takvim, kao ni vera niti nacionalna pripadnost. Svako ko bi na neki način propisivao šta treba da se slavi, čime bi to prestala da bude stvar slobodne volje, napravio bi jedan ozbiljan zakonski i diskriminatorni prekršaj. Naročito se to odnosi na pozivanje na veru, jer Nova godina kao takva uopšte nije hrišćanski praznik. Dakle, apsolutno je stvar ličnog izbora šta ćemo slaviti.

Autori: D. Stupar/I. Marinković