Romkinje spadaju među najugroženije, najsiromašnije i najmarginalizovanije pripadnice našeg društva, a brojke koje slikaju njihove tegobne sudbine govore da najveći broj njih živi u neformalnim naseljima i u višečlanim porodicama, u kojima često postaju žrtva nasilja. Polovina Romkinja rodi dete pre punoletstva i izlazi iz obrazovnog procesa, što ih čini veoma nekonkurentnim na tržištu rada, pa ostaju nezaposlene ili rade teške fizičke poslove, zbog čega je njihov prosečan životni vek svega 48 godina, odnosno čak tri decenije kraći nego prosečan vek žena u Srbiji, istaknuto je na konferenciji za novinare Romskog centra za žene i decu „Daje”.
„Procene govore da je više od dve trećine romskih naselja neformalno – ona su smeštena na periferiji gradova i često su lišena osnovne infrastrukture, što značajno otežava uslove života. Od žena u romskim zajednicama očekuje se da vode računa o deci i celom domaćinstvu, a njima je često zabranjeno da dom napuštaju bez muške pratnje. Iako svega dva odsto Romkinja nema lična dokumenta, podaci govore da čak 18 odsto njih ima dokumenta kojima nema pristup, jer se ona nalaze kod njihovih partnera, što značajno otežava traženje pomoći državnih institucija, naročito kada je u pitanju porodično nasilje. Podaci takođe govore da svega 40 odsto Romkinja ima završenu osnovnu školu, tek svaka deseta ima srednje obrazovanje, a broj žena iz romske populacije koje imaju završen fakultet meri se promilima. Stupanje u dečji brak jedan je od osnovnih razloga zbog kojih Romkinje prekidaju obrazovanje, a podaci govore da skoro dve trećine njih stupa u (van)bračnu zajednicu pre punoletstva, odnosno da trećina Romkinja uđe u „brak” između 13 i 16 godine života. Rezultati našeg istraživanja takođe govore da je trećina Romkinja, nezavisno od uzrasta, bila prisiljena da uđe u ugovoreni brak, a brojke takođe opominju da je polovina njih rodila prvo dete pre navršenih 18 godina”, istakla je Jelena Marinković predstavljajući rezultate višegodišnjeg istraživanja i javnog zagovaranja projekta „Ženska prava Romkinja u Srbiji”, koje centar „Daje” realizuje u saradnji sa Fondacijom „Kvina til kvina”.
Ona je upozorila da rezultati ovog istraživanja takođe svedoče da je čak 90 odsto Romkinja bilo izloženo nekom obliku nasilju tokom života od strane muškarca, ali i ocenila da zabrinjava činjenica da je porodično i partnersko nasilje praktično „normalizovano” u romskim zajednicama.
„Čak 60 odsto Romkinja ne prepoznaje psihičko nasilje, svaka treća žena u romskoj populaciji ne prepoznaje fizičko nasilje, a svaka druga nije svesna da je žrtva seksualnog nasilja – one, primera radi, smatraju da je obaveza žene da ima seksualni odnos sa muškarcem kad god on to poželi. Nažalost, ni roditelji romskih devojčica često nisu svesni da dečji brakovi predstavljaju nasilje nad mladim Romkinjama, jer su često povezani sa ranim trudnoćama i porođajima”, zaključila je Jelena Marinković.
Govoreći o porodičnom nasilju koje je često prisutno u romskim zajednicama, pravnica Maja Škorić istakla je da Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je stupio na snagu pre šest godina, često ostaje mrtvo slovo na papiru kada je u pitanju zaštita Romkinja.
„Najveći problem predstavlja činjenica da skoro polovina žena u romskim zajednicama živi u proširenim porodicama, i u slučaju da prijavi nasilnog partnera, ostaje pod istim krovom sa njegovim roditeljima i postaje žrtva sekundarne viktimizacije ako se njenom suprugu izrekne mera zabrane prilaska. U većini slučajeva, Romkinje ne podnose tužbu protiv nasilnih partnera, jer su ekonomski zavisne od njega, plaše se ’osvete’ njegovih roditelja, nemaju podršku sopstvene porodice, a parnični postupci mogu trajati mesecima ili godinama”, zaključila je Maja Škorić.
Nataša Tasić Knežević, solistkinja opere Srpskog narodnog pozorišta i narodna poslanica u Skupštini Srbije, ocenila je da Romi i Romkinje teško izlaze iz začaranog kruga siromaštva i stigmatizacije i istakla da je i sama prešla dugačak i težak put od života na margini do uspeha.
„Romi su deklarisani kao narod koji nema budućnost, a kada srušite barijere, shvatite da vam je samo nebo granica ako vredno učite i radite. Kada sam postala poslanica u Republičkom parlamentu, shvatila sam da funkcija nije funkcija ako vredno ne radite u korist svih građana Srbije. Drago mi je što sam ostvarila dobru saradnju sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i Ministarstvom informisanja i telekomunikacija i što sam zajedno sa ženskim Romskim centrom vodila kampanju za zabranu dečjih brakova i zakonsko sankcionisanje onih koji mlade Romkinje teraju u maloletne brakove”, zaključila je Nataša Tasić Knežević.
Izvor: Politika
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)