Уместо да гледају своја посла, а много тога још треба да ураде да би достигли, ако икада и могу, Србију, у све јачем, снажнијем успону, они навалили на Вучића. Као у оној песмо "Пијем да је заборавим", тако и Хрвати, пишу ли пишу о Србији и њеном председнику, не би ли, како тако, заборавили своје муке. Када уведу струју српским селима (хеј, ЕУ, срам те било), када почну граде путеве, да отварају фабрике, не би ли зауставили свакодневни одлив грађана, онда нека се јаве нашем Вучку на мегдан. А дотле, једино што заслужују су , огрпмно презрење, и јетко сажаљење. Напред, Србијо!