Klasicna priča ispranih mozgova kojima su holiwodski filmovi stovrili iluziju o tome šta je to ljubav i srećna prododica, pa se gledajući sve oko sebe, skenjavaju jer ostaju frustirani i razočarani u odnosu na ono čime su im mediji napunili prazne i šuplje glave. Prva stvar koju čovek treba da spozna jeste da ta sreća o kojoj ljudi maštaju je fikcija, iluzija, jer ljubav nije to što gledate, nego upravo briga ne o sebi već o nekom drugom. Muža o ženi, žene o mužu, para o porodici i na kraju dece o roditeljima… Kroz čitav taj film, ta ljubav prolazi muku i žrtu i bol i dokazuje se delima i trpljenjem ali ne zlostavljanjem već ljubavlju da poštuješ, imaš obzira, da nisi sebični gad koji čim se brod poljulja odmah vata čamac za spasavanje, jer ljubav je ta koja sve trpi, sve prašta, svemu se nada, ne zavidi, ne žudi, i td… već vam je poznat citat… samo ga ljudi upotrebljavaju u pogrešnom kontekstu… treba da ga čitaju kad se brod poljulja, a ne onda kad im je kvazi romantično… jer tada on nema suštinu niti otrkivenje onoga šta ljubav zaista znači… ljubav nije sebična, ljubav nije ja i ja… ljubav je nadanje da ćete do kraja uspeti sve prepreke da savladate i da ostanete u zavetu i poštovanju… Ono što većina danas nikad nije ni spoznala…