Nedavno završena izložba Nacionalnog centra za arhitekturu i dizajn u Švedskoj “ArkDes” pod nazivom “Kruzing paviljon: Arhitektura, gej seks i kruzing kultura” pokrenula je lavinu komentara – da li i koliko tradicionalna umetnost treba da se adaptira prema modernističkim strujama kakve nosi 21. vek.
Šta je kruzing
Kruzing je praksa traženja slučajnog i anonimnog seksa na javnim mestima. To je urbana potraga koja se odvija u parkovima, javnim toaletima i parkiralištima, kao i u namenskim ustanovama za to, poput seks-klubova i javnih kupatila. Ali kruzing ne može da se svede samo na gejeve niti na određene lokcije. Predstavljajući brojne aspekte kulture kruzinga u delima međunarodnih arhitekata, dizajnera i umetnika, ova izložba bavila se istraživanjem seksualne i prostorne prakse savremene kulture. Kombinacija digitalnih aplikacija za spajanje, urbani razvoj i demistifikacija LGBTQ (lezbijske, gej, transrodne, biseksualne i kvir) kulture znači da se tradicionalni kruzing neprestano transformiše.
Postavka u paviljonu
Kruzing paviljon u ArkDes-u je rezultat dvogodišnjeg istraživanja. Prethodne izložbe projekta u Veneciji, Italiji (Spazio Punch) i Njujorku, SAD (Ludlov38), istraživale su različite pravce kretanja kruzinga.
Arhitekte bi u svom dizajnu trebalo da prihvate ideje o kruzingu i seksu na javnim mestima, kažu kustosi izložbe u ArkDes-u u Stokholmu, dodajući da kruzing može biti relevantan za arhitekturu ako bi arhitekte bile manje sramežljive u vezi s tim.
“To je veoma obogaćujuće za arhitekturu. Kruzing je aspekt ogromne seksualne arhitektonske revolucije koja se mora kad-tad dogoditi. Seks, seksualnost, želja i rod veoma su neiskorišćeni u arhitektonskom diskursu”, kažu oni.
Injekcija seksa je prekopotrebna dimenzija u arhitekturi jer se društveni stav prema seksualnosti i rodu stalno razvija, dodaju. Kustosi dalje tvrde da gradovi moraju da neguju sastanke među ljudima svih polnih grupa, kao i društvenu, rasnu i ekonomsku pozadinu, te da se moraju uzeti u obzir i seksualni susreti između ljudi svih slojeva.
“Grad koji nije sposoban da podstiče nove i radikalne načine seksa jeste grad koji je zastareo”, ističe Tiso, jedan od kustosa i dodaje: “Za kruzing je potreban prostor. U prošlosti se to odvijalo u skrajnutim urbanim mestima kao što su uličice, javni parkovi i toaleti, ali se mogu dogoditi i u posebno dizajniranim prostorima kao što su kupatila, kafići, mračne sobe, seks-klubovi i, u novije vreme, na internetu”.
Da li je i koliko svet spreman za ovakvu vrstu revolucije u arhitekturi, ostaje nam da vidimo.
I. Vujnović
Komentari (0)
Ostavi komentar