Svaka sličnost sa stvarnim ljudima i događajima nije slučajna jer ovaj tekst ima za cilj da bude ciničan.
Vodite ih na koncerte klasične muzike za decu isključivo jednom godišnje, i to ako dobijete karte besplatno.
Obavezno zakasnite desetak minuta da bi vas glasno hejtovali oni koji su seli na slobodna mesta kad se ugasilo svetlo i da biste se svađali s njima u toku koncerta.
Nemojte da uzimate program s redosledima kompozicija jer zašto bi to uopšte bilo važno da se napomene deci ili kaže.
Nemojte da ostavljate jakne u garderobi, iako je besplatna, pošto možete da zauzmete čitavo mesto za sedenje da biste ih odložili, a i ako ga nema, skroz je kul da dahćete jer vam je tesno i vruće dok ih gurate pod sedišta.
Nemojte decu da odvedete u toalet pre koncerta jer ste ili zakaznili, ili zaboravili, ili bože što je to važno, pa izaći ćete već posle pet minuta od početka koncerta.
Kupite im kokice, ili smoki, ili grisine da imaju šta da žvaću jer pobogu nisu stigli da jedu, a nedelja je i skakali su celo popodne u igraonici na rođišu od drugara (a i treba ih zaposliti a žvakanje je uvek dobra ideja).
Ne obazirite se na to što kesa s gricaklicama šuška, srećom, ozvučenje je dobro pa se ne čuje previše glasno.
Izađite napolje usred stava jer dete je žedno, a jelo je sve te grickalice, plus od silnog stresa jer ste kasnili niste stigli da se setite da ponesete ikakvu tečnost.
Vratite se s uključenom lampom na mobilnom koja prži mozak a možda i poneko jaje, šteta niko ne nosi jaja na koncert, proteini su ok za večeru, nema veze samo sedite na svoje mesto.
Kad vam se dete obrati glasno, glasno mu odgovorite, ni slučajno mu nemojte napomenuti da treba biti tih na koncertu niti šaputati.
Ako krene da negoduje da mu je dosadno, recite mu da ćete izaći za pet minuta. Šta će reći ona likuša iz osnovne koju ste videli malopre u foajeu dok ste išli u toalet, samo još treba da se priča okolo da nemate sluha za klasiku.
Ukoliko pak dete krene jače da negoduje i da se dere, prvo mu pretite batinama, a onda ga malčice mitite poklonima. Licitirajte izjavama “krećemo za pet”, “četiri”, “tri”, “dva”, “jedan”… Pa ispočetka.
A ako ništa ne pomaže i ono urla, ignorišite ga, možda niko ne provali da je vaše. Neće ono da vam diktira kad će da mu se usađuju osnove za kulturno uzdizanje. A i ona školska garant čuči kod hidranta, čeka da vas sretne i ogovara da ste izašli pre bisa.
Ukoliko ipak izađite, porazgovarajte s detetom o prioritetima, obećajte mu šoping-vikend u “Deksiju” i vratite se.
Na svakih pet minuta proveravajte mobilini, pa naravno da niste seljaci da ostavite upaljeno zvono, ali morate biti u toku svih dešavanja. A ako baš baš imate bitnu konekciju, ostavite i zvono. Alo, pa niste u hirurškoj sali!
Obavezno snimajte mobilnim najzanimljivije delove koncerta da biste ih šerovali s prijateljicama koje sede kod kuće – s podignutim rukama, razume se, a ako je potrebno, snimajte stojeći, ipak je bitno da se lepo sve vidi kad postavite na instastori.
Učini li vam se dosadnim sadržaj na sceni, fotkajte svoje najmilije – pa tako su medeni dok se klate na stolici ili sede na stepenicama. S blicom, dabome!
Imajte razumevanje za dečje želje. Ako prosto želi da se popne na scenu ili nešto slično, pustite ga. Najgore je kad čovek u detinjstvu inhibira svoje potrebe.
Ne obazirite se na to što obezbeđenje bezuspešno pokušava da objasni vašem potomku da treba da se skloni od bine jer smeta izvođačima, pa to je samo dete! Ne razume! Treba da živi! Da upija! Da oseća muziku svim svojim telom!
Pustite ga da trči po gledalištu jer je to baš kul. Pa niste na sahrani! Deca su živahna i svako ko se s time ne slaže ili nema decu ili ima… decu?
Gledajte sažaljivo pored sebe porodicu s mirnom decom – sigurno im nešto fali. Jer, da se razumemo – ova vremena u kojima živimo ne trpe tu neke tutamute što su previše mirne. Mora čovek da zna da snađe u sadašnjim okolnostima. Danas na koncertu, a sutra u životu.
I. Vujnović
Komentari (0)
Ostavi komentar