Četiri američka predsednika dele odgovornost za greške koje su se nakupile tokom dve decenije u Avganistanu. Ali samo će Džo Bajden biti lice haotičnog i nasilnog epiloga rata.
Iako je kao istaknuti američki zvaničnik u prošlosti više puta ponavljao da oslobođeni Avganistan ne treba olako prepuštati, on je ipak bio taj koji je prvi “povukao nogu” i ostavio zemlju na milost i nemilost talibanima i, kako će se ispostaviti, svirepim teroristima koji su već izveli krvavi napad.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Bajden je poslednjih nedelja pokušavao da upire prstom u nekoliko različitih strana. On je ukazao na prethodni sporazum koji je sklopljen pod predsednikom Donaldom Trampom, a veći deo krivice je svalio na odbeglog predsednika Avganistana Ašrafa Ganija i slab učinak avganistanskih snaga nacionalne bezbednosti.
Pad avganistanske vlade najveća je spoljnopolitička kriza Bajdenovog dosadašnjeg predsedništva, a dok je pokušavao da nađe krivca za haotično povlačenje, on se sam našao na meti optužbi.
Zapadni saveznici, primorani da vojnim avionima prezvoze avganistanske građane koji su u stampedu preplavili aerodrom bežeći od neizvesne budućnosti, ocenili su da je povlačenje iz Avganistana “največi debakl NATO-a od osnivanja”. Nemačka kancelarka Angela Merkel nazvala je događaje “gorkim, dramatičnim i užasnim”.
U svakom pojavljivanju u javnosti, Bajden je događaje u Avganistanu predstavljao kao binarni izbor između ostanka i odlaska, pri čemu on “čvrsto stoji” iza svoje odluke da ode. Međutim, najveći broj kritika ne tiču se toga što je Bajden odlučio da sprovede u delo odluku koju su doneli njegovi prethodnici – Barak Obama je prvi počeo da smanjuje američko vojno prisustvo u zemlji, a Tramp je rekao da će Amerika povući sve svoje preostale trupe do maja 2021. godine. Taj sporazum je Bajden ispoštovao i samo malo odložio.
Treba spomenuti i da je Džordž Buš mlađi nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. na tlu SAD naložio intervenciju u Avganistanu kako bi “iskorenio globalni terorizam”.
Ono za šta se Bajden optužuje jeste da je, zajedno sa ostalim zagovornicima povlačenja “do tog i tog datuma”, ignorisao uslove na terenu, a posledica toga je katastrofa kojoj sada svedočimo. Brojni izvori iz vojne i obaveštajne zajednice kažu da je svako ko je obratio najmanju pažnju mogao da predvidi da bi prerano povlačenje američkih trupa iz Avganistana, na osnovu pridržavanja određenog roka, verovatno rezultiralo munjevitim preuzimanjem talibana. Кako je “Njujork Tajms” izvestio, obaveštajne agencije su godinama upozoravale na jačanje talibana i velike šanse da avganistanska vlada i vojska neće moći da izdrže nakon odlaska američkih i međunarodnih vojnih snaga.
Ali Baden je odbacio ova upozorenja i 14. aprila je objavio svoju odluku da povuče sve američke trupe iz Avganistana do 11. septembra, na 20. godišnjicu terorističkih napada u Njujorku. Kabul je pao početkom avgusta, samo tri dana nakon što je Pentagon procenio da će pasti za tri meseca.
Usledila je hitna i potpuno haotična evakuacija stranih građana i diolomata, kao i Avganistanaca koji su sarađivali sa Amerikom i zapadnim saveznicima, a koji sada beže da bi spasili živu glavu. Talibani su odlučno rekli da neće dozvoliti evakuaciju nakon 31. avgusta, što su u prilici da urade kao sila koja sada kroji pravila u Avganistanu. To znači da će mnogi ljudi koji ispunjavaju uslove za evakuaciju ostati u Kabulu, a to se ne bi desilo da se reagovalo na vreme. Kao što je zaključio “Tajm”, prvo vojska evakuiše civile, pa se onda voska povlači. Amerika je uradila upravo suprotno.
Druga greška
Ovo nije bilo prvo katastrofalno povlačenje američkih snaga kojim je predsedavao Bajden. Sadašnji predsednik je 2011. kao potpredsednik bio zadužen za povlačenje Amerikanaca iz Iraka. Tada se hvalio da bi povlačenje trupa iz te zemlje “moglo da bude jedno od velikih dostignuća ove administracije”, i bio je toliko ponosan na svoju ulogu da je pozvao Obamu iz Bagdada da mu se zahvali “što mu je dao priliku da završi ovaj prokleti rat”.
Ali rat nije završio, samo ga je rasplamsao. Bajden i Obama su nasledili pacificirani Irak, a povlačenje Amerike stvorilo je vakum koji je omogućio Islamskoj državi da se ponovo okupi, rekonstituiše i izgradi kalifat.
Ipak, 2013. godine Bajden je i dalje poricao odgovornost, izjavivši u jednom intervjuu da se oseća “srećno“ i “ispunjeno“ zbog odluke o povlačenju. Prošlo je još dve godine pre nego što su on i Obama konačno poslali američke snage nazad u Irak kako bi se izborile sa katastrofom koju su stvorili.
Tokom kampanje 2020. godine, Bajden je konačno priznao da je odluka o povlačenju svih trupa iz Iraka “bila greška” – i tvrdio je da je želeo da ostavi “preostale snage” kako bi Islamsku državu držale pod kontrolom. On je čak kritikovao Trampa zbog povlačenja malog kontingenta američkih snaga iz Sirije, izjavljujući da “tada nastaje vakum, što stvara velike mogućnosti za poteškoće“.
BONUS VIDEO:
Izvor: Blic
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)