Tokom epidemije kovida, sedenja kod kuće i “gomilanja” kilograma, autofagija je postala jedan od najpopularnijih načina ishrane i mršavljenja. Poznate ličnosti, među kojima je i Novak Đoković, govore da im je ovaj režim pomogao da budu zdraviji, da bolje izgledaju i imaju mnogo više snage.
Da ovo otkriće nije samo obična dijeta, već pre svega služi kao prevencija bolesti, još 2016. godine dokazao je naučnik Jošinori Osumi, koji je zbog toga dobio Nobelovu nagradu iz oblasti medicine.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Doktorka Milica Lekić, naučnik u oblasti ishrane i nutricionista, kaže za Objektiv.rs da ovaj metod može da spreči gojaznost, smanji rizik od dijabetesa tip 2, karcinoma, Alchajmera i demencije, ali da ne bi trebalo svako da ga sprovodi.
“Samoproždiranje” je zdravo?
U bukvalnom prevodu autofagija znači “samoproždiranje”. Naš organizam se rešava sopstvenih oštećenih ćelija, kako bi ih zamenio mladim i zdravim.
“Princip je jednostavan i primenjuje se tako što se tokom osam sati jede, a zatim se 16 sati ne jede. Od poslednjeg večernjeg obroka do prvog obroka sledećeg dana, treba da prođe ukupno 16 sati. Vi birate kada ćete imati prvi obrok, samo je bitno da se svi obroci obave tokom osam sati”, objašnjava doktorka Milica Lekić.
Umanjuje se rizik od karcinoma
Nakon što jedemo, hrana stoji u stomaku četiri sata. Nakon toga prelazi u tanko i debelo crevo, i dešava se proces autofagije.
“Telo tada počinje da troši šta mu je potrebno. Dokazano je da tada uzima ćelije koje su “na izdisaju” ili imaju DNK grešku. Na taj način, samo zdrave ćelije ostaju da se dele. Tako se snižava se rizik od karcinoma, a postoje i dokazi da ovakav unos hrane može da smanji šanse za nastanak leukemije”, kaže naša sagovornica.
Smanjuje rizik za najčešće bolesti
Autofagija može da uspori znake starenja, kao što su gubitak sluha i kognitivno propadanje, kaže naša sagovornica.
“Osim toga, autofagijom se sprečava gojaznost, koja je glavni uzročnik dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Parkinsonova bolest i Alchajmer mogu da se spreče na ovaj način”, kaže naša sagovornica.
Ne ide u prilog industriji hrane
Ovaj proces postao je poznat zahvaljujući poznatim ličnostima koje su se pohvalile dobrim rezultatima. Mnoge studije su to potvrdile, ali to ne znači da ne treba biti oprezan.
“Do skoro se o tome nije pričalo previše, pošto ovaj metod ne ide u prilogu industriji hrane i lekova, koncept je ipak postao popularan poslednjih nekoliko meseci. Ipak, treba imati u vidu da su to su potvrdile kratkoročne studije, ali je potrebno da prođe vreme da bi se potvrdio dugoročan efekat”, kaže dr Lekić.
Za koga nije autofagija?
Za autofagiju koja se naknadno pojačano aktivira nakon gladovanja, postoje dokazi da može negativno da utiče na nastanak karcinoma, ali da kod već nastalog maligniteta, može da pospeši razvoj malignih ćelija.
“Koliko je dobra, toliko kod postojećeg karcinoma može da bude loša. Sve je još u začetku i potrebne su dodatne kliničke studije. Osim toga, ne treba da je primenjuju osobe sa poremećajima u ishrani, jer to može da bude “okidač” za anoreksiju i bulimiju. Osobe koje primaju lekove za dijabetes, insulin ili hipoglikemike mogu upasti u hipoglikemiju, koja može biti opasna”, objašnjava naša sagovornica.
Piše: Aleksandra Vasić
Preuzimanje teksta ili delova teksta dozvoljeno isključivo uz navođenje izvora i linka ka stranici Objektiv.rs
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)