Srpska posla. Pukneš od Engleza, ne iskoristiš šanse, obećaš raskantaćeš Slovence, kad ono, u tom trenutku najkasnijim golom u istoriji Evropskih prvenstava osvojiš SAMO bod u utakmici u kojoj si MORAO da pobediš.
Realno, ako igraš protiv reprezentacije koja je vicešampion Evrope, pa tek onda protiv nacije u kojoj je izmišljen fudbal, hajde, ono kao izgubiš pa ne boli, onda je remi protiv ekipe iz “Dežele” baš, baš malo, jer visiš! Da, Piksijevi “orlovi” su pred utorak i meč protiv Danske koji je šekspirovski rečeno biti ili biti na ivici provalije, poslednji u grupi, ali tri boda menjaju sve. Samo, izgleda da će biti muka Hristovih doći do krucijalne pobede koja te vodi u osminu finala.
Iz mrtvih, možeš da ustaneš i digneš se na drugo mesto, ali… biće nama sad teško, teže, najteže! Poslednji meč u grupi C igramo protiv hladnih Skandinavaca. Danci stari znanci, nikada nam nisu ležali, pa i onda kada smo imali pet puta bolji tim od ovog sada.
Nisu nam umemorisani po dobru. Sešćemo u vremeplov i vraćamo se u 1984. Pamtim, imao sam deset godina, Prvenstvo Evrope, Francuska, mi na Dance, kad ono bum-tras, puče petarda, a puče i bruka neviđena 5:0 smo izgubili i poniženi se vratili kući.
Onda početak jezivih devedesetih, dočekali smo ih u kvalifikacijama za Evropsko u Švedskoj. Ostavimo ih iza sebe u grupi, plasiramo se, ali Ujedinjene nacije nasvrate zbog sankcija. Ubace njih u našu grupu, oni sa braćom Laudrup i Šmajhelom na golu, postanu evropski šampioni.
A, kvalifikacije za EURO 2016, mislite da smo bolje prošli sa Danskom u grupi. Razbili su nas 3:1 u Humskoj, a na „Parkenu“ je bilo 2:0. Albanci sa nama u grupi, skandal sa dronom, ko da zaboravi i tu nas odjave.
Poslednji meč u Kopenhagenu odigrali smo tu negde na Piksijevom početku, 2022. sa Tadićem i društvom, ispratili nas sa tri komada…
Dakle, svako ko misli da će u utorak biti drugačije, svako ko misli da će biti lako, u grdnoj je zabludi. Biće stvarno najteže, jer protiv Engleza nisi imao pritisak, posle Slovenaca znao si da imaš popravni, a sad, ili se katapultiramo u nokaut fazu, ili letimo kući.
Prosto je, narode, da simplifikujemo, samo pobeda nas vodi dalje, a sve ostalo…
Piksi traži veru u njega, momke i Srbiju… Dokle, kralju? Sa kojom to igrom si nas kupio, kojim golovima, kakvom magičnom taktikom?
„Mister“ kaže da je dobra stvar što njegova ekipa ima sve u svojim rukama.
– Pa nije Danska pala sa Marsa, ne lete, mi odlučujemo o sebi. Volim što sam u ovakvom situaciji, da uradimo ono što je do nas. Daćemo zadnju kap, da ne kažem krvi, već znoja da dođemo do pobede. Nema druge.
Tim? Mitar ostaje sam u napadu, Vlahović se seli na klupu, Sergej, što dalje od lopte, klupa, brate, klupa. I to mu je premija. Tadić sa trakom oko ruke u prvih 11, Ivan Ilić bi mogao da počne, i neko od ove dvojice Birmančević ili Samardžić. Prodisali smo protiv Slovenaca kada su ušli, samo kasno ih je Piksi „skinuo“. Odbrana se neće menjati, Rajković čuva gol, Pavlović, jasno, kao i dosad, uz poneku grešku, spreman da glavom „zaroni“ u krampone rivala, pa makar završio u bolnici.
Ostalo, manje više poznato, tu su Veljković, Mladenović, Živković…
E sad, pred meč odluke, da vidimo, kako smo mi to poslednji posle dva kola?
Utakmicu protiv Gordog Albiona smo apsolvirali prošle nedelje, na redu su “janezi”.
“Bad luck”, ili za one koji ne “spikaju” engleski, gugl prevodilac kaže loša sreća, da li je bilo tako? Sigurno da fortuna nije bila na našoj strani, da malo pripomogne i pogura Srbiju do prve pobede na EURO, koja bi, verovatno značila i nokaut fazu, ali srećo, gde si, ne sme da bude alibi, nego, Tadiću, Mitroviću i vi ostali u koje (i dalje) veruje Srbija igrajte, je*eno fudbal, igru u kojoj pobeđuje onaj ko da gol više.
Ovako, imali smo ludnicuuu posle golaaaaa Luke Jovićaaaa u nadoknadi vremena, kada je 30.000 srpskih navijača, koliko ih je „izbrojano“ na „Alijanc areni“ u Minhenu bukvalno palo u trans.
Centrirao je iz kornera Ivan Ilić, a najniži u najvišoj reprezentaciji na EP u Nemačkoj glavom je loptu poslao iza leđa šokiranog Oblaka, ali i ostalih slovenačkih fudbalera.
U prethodnih devedeset plus četiri minuta, ponovo smo nešto „prckali“, Piksi kaže da smo bili hrabri, dominirali, stvarali šanse, imali inicijativu. Okej, pokriva ga neka statistika, ali ne broje se šanse, već golovi Dragane Stojkoviću. Ne računa se inicijativa, nego lopte u mreži, selektore. A i nije da smo ih „ubili“ pa sad da žalimo, zašto su samo golovi falili da začine odličnu igru. Ne, ne i ne, nije bilo tako.
Mitrović i Vlahović imali su najbolje šanse, ali ne zaboravimo, i Slovenci prečku.
Nije sve bilo ni tako crno, da ne mračimo, ali to mora, mnogo, mnogo i brže i bolje i jače! Frajeri u kopačkama, niste na nekim seoskim igrama. Cela planeta gleda EURO u fudbalu. Daj da se ne brukamo.
A sad malo o imenima…
„Supermen“ Dušan Tadić je vraćen u tim. Počeo je utakmicu protiv Slovenije sa trakom na ruci. Ironičan sam, jasno, nije supermen, iako je rekao pred celom Srbijom, a i Evropom ,kako je najspremniji i najbolji u ovom timu. Reče Kari Pešić, slažem se u fulu sa njim, da ako je već to izjavio onda…
– Nije problem, ali majstore pokaži to na terenu – reče Pešić u jednom podkastu.
Ubo je stari lisac samo tako…
Jedno „spajanje“ Mitra sa golom i još korektnih nekoliko lopti, malo je to kapitenu naš. Svaka čast za sve što je uradio za „orlove“ dosad, ali… Gde nestade ona magija, eto zalomilo se, sećate se gola upravo protiv Slovenaca u Ligi nacija u Ljubljani, kada je čuvara poslao „po burek“ pogodio Mitra u trepavicu i Srbija je povela…
Ponovo je selektor Piksi krenuo sa dva špica Mitrovićem i Vlahovićem. Mitru mnogo toga praštamo, ima dosta kredita zbog svega što je radio godinama unazad i postignutih golova za „orlove“, ali u fudbalu nema „rikverca“, samo napred, napred mora da se gleda. Sport je to, uvek dokazivanje.
Utisak je da Mitrogol ne da nije bio „on fire“ nego da se igralo do jutra, vola ne bi pogodio.
Došlo je izgleda na naplatu igranje u Arabiji…
Vlahović? Tanko, kao da je „pročitan“, protivnički defanzivci izlaze na kraj sa njim. Okej, ne tako lako, ali dovoljno je što ne postiže golove, a mora. To mu je posao. Da se uvek nađe u šansi, to se od njega očekuje, ali isto tako i da daje golove. Dve utakmice, saldo je NULA!
Moguće da je i žrtva „misterove“ taktike da igra nekakvu lažnu devetku, svejedno, Dušane, gde su golovi? Sigurno nisi zaboravio da ih daješ.
Gudelja nije bilo, bravo za Piksija i odluku da ga posle Engleske ostavi na klupi, a Sergej?
Rekreativac. Dečko je rekreativac!
Plač majke božje posle igre u prvom meču, pa je i on ostao na klupi, protiv Slovenaca ušao je u drugom poluvremenu, a da je znao Dragan Stojković da će SMS da završi na stranicama „crne hronike“ zbog kriminala od igre zalepio bi ga superlepkom za klupu.
Grešnik za primljeni gol, kaskao je u laganom ritmu za desnim bekom rivala Karničnikom koji je ispred njega posle centaršuta Elšnika (ni Pavlović nije dobro reagovao kod centaršuta) strpao loptu u Rajkovićevu mrežu. Nije ispratio igrača, trčkarao, brži su momci na trim stazi u Košutnjaku… Sram ga bilo i tih arapskih miliona, jer to što igra u reprezentaciji to je blam, bruka! Ne pozivati ga više dok dobro ne razmisli koliko i da li uopšte nešto može da doprinese državnom timu.
Kriv je ništa manje i Gaćinović, koji je izgubio loptu na polovini Slovenije i tu je sve počelo i završilo se vođstvom protivnika. Ni on se nije potrudio da ispravi grešku.
Svaka čast za Ivana Ilića i centaršut iz kornera za gol, on mora da igra, jeste, da citiram Radeta Bogdanovića momak je novi Slaviša Jokanović, to nam treba kao hleb.
Bravo i za Luku Jovića, zlatnog džokera koji nas je ostavio u životu.
Pavlović standardno borben do fanatičnosti, što ga samo delimično „pere“ od loše reakcije sa strane kod primljenog gola.
Lazar Samardžić i Veljko Birmančević malo su odigrali, ali uneli su dozu energije. Treba računati i na njih.
A sad na Dance, pa šta bude! Kaže Piksi da verujemo u „orlove“,
Hajde. Još ovaj put.
Nekako u senci najvažnije sporedne stvari na svetu, ostalo je osvajanje zlatne medalje srpske plivačke štafete na Evropskom prvenstvu u vodenim sportovima u Beogradu.
Velimir Stjepanović, Nikola Aćin, Justin Cvetkov i Andrej Barna su blistali u jutarnjem programu i ostvarili 3:13,47, najbolji rezultat srpske štafete u istoriji.
U finalu su slavili sa 3:12,90, ostavivši iza sebe Poljsku (3:13,25) i Grčku (3:13,73) zahvaljujući spektakularnom finišu Andreja Barne.
Alal vera dečaci!
Srpski olimpijski tim za Pariz je sve brojniji i juče smo cifru popeli na preko 100. I odbojkaši su overili plasman na Olimpijske igre posle odbojkašica, košarkaša, košarkašica, vaterpolista (plus predstavnici u individualnim disciplinama i pokazala da je sila u kolektivnim sportovima.
Ma, bravo!
A Novak. On je, bre, srpsko čudo. Nije prošlo ni dve nedelje od operacije, eno ga već trenira. Ajde što trenira, nego je stigao i na Vimbldon!
Đoković verovatno zna više od nas i taj dolazak može da znači samo jedno: IGRAĆE!
Nole, Srbine! Taman kad čovek pomisli da je sve video od najboljeg tenisera svih vremena, on ponovo šokira.
To vam je, ljudi, Novak Đoković.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)