У интервјуу за Климу 101 др Јасна Мастиловић која се пшеницом бави већ 40 година, каже да Воводина има најплоднију земљу у Европи.
„Када сам ја била у основној школи, једна од првих лекција која се учила из познавања природе и друштва била је: живимо у Војводини, а Војводина је житница Европе. Војводина има најплоднију земљу у Европи, и тако даље. Можда и данас то деца уче у школи. Међутим, шта реалност каже: у време када сам ја то учила у школи, просечан садржај хумуса у војвођанској земљи био је око 5%. А сада, преко 5% хумуса има мање од 1% војвођанских њива. А већина њива је пала на испод 1% хумуса, па и испод пола процента”, каже она.
Јасна је један од наших водећих стручњака за пшеницу, са даром да на једноставан и непосредан начин објашњава везе између наизглед неповезаних феномена – као што су на пример климатске промене са једне стране, и квалитет хлеба који једемо са друге.
Климатске промене утичу на приносе, на производњу, али и на квалитет теста који месимо
Квалитет нашег хлеба, каже стручњакиња, зависи пре свега од пшенице од које је настао.
„Знају људи који праве хлеб код куће да он некад успе, а некад не успе. Али ту нисмо ми криви. Криво је брашно, а на брашну не пише ни да је супер квалитета, ни да је лошијег. Једноставно, препуштени смо игри случајности које смо брашно купили”, појашњава она и додаје:
„Неко брашно ће се одлично замесити, неће се лепити за руке, тесто ће лепо нарасти, али некад се деси да је тесто толико лепљиво да ништа не помаже. Или се, са друге стране, замеси и стави у рерну, па прође пола сата и оно се, надувало и једноставно спласнуло. Неки хлеб неће да порумени, други остане неиспечен унутра а кора му загори. Све су то проблеми потичу од оног квалитета пшенице који се формирао на њиви”, тврди она.
У питању су проблеми који постоје одвајкада: каква је сорта у питању, какво је земљиште, да ли је било припремљено, пођубрено, да ли је било штеточина, какво је време било у ком периоду развоју биљке.
„Некада је основни проблем у производњи пшенице био: да ли ће пасти снег, или ће бити голомразица? Међутим, последњих година Имамо благе зиме и није неки проблем у голомразици. Већи је проблем да ли ће пасти снег у априлу”, каже она.
Међутим, у последњих пар деценија, најмање један од ових фактора све мање личи на те прилике које важе „одвајкада”: климатске промене драстично мењају временске услове, а са њима, нажалост, и сваки облик пољопривреде на сваком пољопривредном земљишту, на целој земаљској кугли.
„Некада је основни проблем у производњи пшенице био: да ли ће снег да падне, или ће бити голомразица?”, објашњава др Јасна Мастиловић прилике у Србији.
„Ако је голомразица током хладне зиме, када буде -20 °Ц, та млада биљчица ће бити оштећена, приноси ће бити нижи и квалитет ће бити нижи.
„Међутим, последњих година, шта имамо? Имамо благе зиме и није неки проблем у голомразици. Већи је проблем да ли ће пасти снег у априлу.”
Велике врућине утичу на структуру глутена у хлебу
Проблеми које стварају климатске промене у пољопривреди понекад могу да буду готово па невидљиви, и без научног знања не бисмо ни могли да повежемо наш проблем са његовим (правим) извором.
„Ја сам направила једну анализу, од 2000. године сам пратила како су временски услови утицали на квалитет пшенице”, каже Јасна и додаје да се све чешће се дешавају топлотни удари, периоди изразито високих температура.
„Пшеница када цвета, заметне се младо зрно. То се зове млечна фаза сазревања. У тој фази, зрно је изнутра течно, и у том течном стању се стварају све градивне материје које касније утичу на квалитет зрна. Када је температура јако висока, вода отпарава, а физиолошки процеси се дешавају брже. Шта то значи за пшеницу? Основна градивна материја у пшеници, а то су протеини који чине глутен, синтетишу се јако брзо, па њихови ланци буду кратки”, појашњава стручњакиња.
Како истиче, као када бетон нема арматуру, ако хлеб нема довољно јаку мрежу глутенских молекула, онда угљен-диоксид може да пробије кроз поре хлеба, и тако долазимо до хлеба који спласне. У том случају, глутена или није било довољно или је ланац био сувише кратак управо због високих температура у млечној фази развоја пшенице.
Глутен је, према њеним речима, оно што пшеницу чини јединственом: разлог зашто је пшенични хлеб тако дуго основна исхрана огромног броја људи широм света. То наравно никако не треба мешати са чињеницом да неки људи имају нетолеранцију на глутен.
„Глутен је један од највећих макромолекула, то јест природних ланаца”, објашњава Јасна. „Он може да направи структуру коју можемо упоредити са бетонском арматуром, јер се ланци глутена повезују у мрежу.Када у хлеб ставимо квасац, тај квасац приликом печења продукује угљен-диоксид, гас који се шири, и како се шири, он истовремено подиже онај комад теста. На тај начин добијамо тај лепо нарастао хлеб. Али као када бетон нема арматуру, ако хлеб нема довољно јаку мрежу глутенских молекула, онда тај гас може да пробије кроз поре хлеба, и тако долазимо до хлеба који спласне. У том случају, глутена или није било довољно или је ланац био сувише кратак – управо због високих температура у млечној фази развоја пшенице”, истиче она.
У питању је можда неочекивана последица, али далеко од тога да се утицај климатских промена завршава на хлебу који не може да нарасте. Како додаје Мастиловић, промењени временски услови могу довести до лако видљивих последица, као што је уништење усева услед олуја или поплава, али и до мање видљивих, као што је утицај временских услова на појаву штеточина као што су инсекти или плесни.
Како бисмо прилагодили пољопривреду новим приликама, неопходне су савремене технологије
На питање како се изборити са овим изазовима, др Јасна Мастиловић даје врло децидан одговор: пре свега, морамо се ослонити на технологије коју већ поседујемо.
„Ја кад сам почињала, прикупљање података је било ограничено само на одређене лабораторијске анализе. Међутим, технолошки развој нам омогућава да користимо технике које нам раније нису биле на располагању. Пре свега, у питању су подаци из сателита, па и из дронова, који не само да могу да дају изразито вредне податке који су нам раније били недоступни, већ се ти подаци перманентно добијају, складиште и остају нам на располагању”, каже она.
„Одлуке у вези са пољопривредном не треба да се доносе на основу знања из традиције, већ треба да се користе савремене технологије.”
Подаци о којима је реч су врло разнородни: ова некада недостижна „птичја” перспектива може нам открити стање усева или земљишта у реалном времену, утицај топографије терена, присуство штеточина, кретање воде, а затим и обрасце који се јављају у овим и многим другим параметрима – из године у годину.
Прикупљање података и анализа података о прошлим дешавањима може у великој мери да нам укаже на будућност, објашњава др Јасна Мастиловић.
„Техником коју имамо данас можемо да анализирамо, на пример, какве су биле температуре, падавине и друге временске околности које су довеле до размножавања неке штеточине која је уништила род пшенице, или било које друге културе.”
Како наглашава, кад се ти услови понове у будућности, ми можемо да предвидимо да је опасност од штеточина велика, и онда не морамо да чекамо да се штета поново догоди, већ можемо да је предупредимо, да се решимо штеточина пре него што оне стигну на њиве.
Оваква употреба нових технологија је одличан пример онога што се зове адаптација на последице климатских промена: поред зауздавања глобалног загревања, ми морамо и да радимо на томе да се прилагодимо новонасталим условима.
„То је област која је у експанзији и која ће потпуно променити пољопривредну прогностику и могућност да се реагује у пољопривреди и спрече различите опасне последице”, додаје Мастиловић.
„Најважније је да се донесу мере јавних политика које ће довести до тога да се максимално спрече последице. А одлуке у вези са пољопривредном не треба да се доносе на основу знања из традиције, већ треба да се користе савремене технологије.”
Коментари (0)