Заштита од сунца не подразумева само наношење креме са УВ фактором, већ и наочаре за сунце. Међутим, стручњаци су на основу истраживања утврдили да наочаре за сунце није добро носити баш увек, а поготово не рано ујутру.
У појединим деловима дана, скривање очију иза наочара за сунце баш и није добра идеја. Студије су показале да фоторецептори у оку помажу код регулисања циркадијалног ритма у телу, који игра важну улогу у регулисању сна, апетита и још многих процеса у организму.
Инсталирајте нашу иОС или Андроид апликацију – Објектив.рс
Истраживање показује да они који примају “висок ниво” јаке светлости ујутру често спавају боље од оних који се не излажу светлости, а ношење сунчаних наочара може да омета ове природне процесе.
Професиор офтамологије са Хардварове школе медицине, доктор Стивен Фостер, каже да је најбоље да избегавате ношење сунчаних наочара у периоду од 9 до 10 сати преподне. Он такође истиче да је важно и које наочаре ћете одабрати за заштиту од сунца, јер нису све једнако квалитетне.
Ношење сунчаних наочара може да заштити очи, али нису сва стакла подједнако добра.
– Није важно колико су тамна или које су боје стакла. Најважније је да сунчане наочаре блокирају 99 до 100 одсто УВА и УВБ зрачења – каже он.
Ни цена није увек меродавна, јер чак и јефтине наочаре могу да буду сасвим добре, само је важно да имају ознаку да штите од УВ зрачења.
– Такође, поларизација стакла нема никакве везе са УВ заштитом – каже офтамолог Ребека Тејлор, портпарол Америчке академије офтамологије.
И величина стакла је важна.
– Што веће, то боље. Са малим стаклима, као код “леноники”, зраци улазе са свих страна – додаје она.С друге стране, ношење сунчаних наочара у периоду најјачег сунца је и те како пожељно и има бројне здравствене предности. Према студији из 2014. године америчког Националног института за очи, сунчево зрачење може да оштети протеине у сочиву ока. Временом, ова оштећења могу да повећају ризик од катаракте, која значајно доводи до оштећења вида.
– Када не носите заштиту, ултраљубичасто зрачење које не видите продире у око, а његова структура је веома осетљива на то – објашњава Тејлор.
Задњи део ока, назван ретина, има осетљиво централно подручје познато као макула (или такозвана жута мрља). Докторка објашњава да кад светлост “уђе у око”, она погађа макулу директно и снажно као ласерски зрак.
Постоје докази да УВ оштећења могу да увећају ризик од дегенерације макуле, једног од водећих узрока слепила повезаног са старењем. Излагање сунцу је такође повезано са обликом краткотрајног оштећења ока налик опекотинама (које се некад назива и као “опекотина код заваривача”), што може да изазове привремено слепило или замућен вид.
У одређеном делу дана ризик од оштећења је већи, свакако, као и у одређеним срединама. На пример, снег, вода или ветробран на колима могу да рефлектују светло у око, па је време проведено на броду, или на снегу, или у колима по сунчаном дану као “добијање дупле дозе ултраљубичастог светла”, каже доктор Фостер.
– Добијате га директним излагањем сунцу и излагањем рефлексији светлости.
На већим надморским висинама, сунчеви зраци су јачи, па се пратећи ризик и увећава.
БОНУС ВИДЕО:
Коментари (0)