Ni meni to nikad neće biti jasno. Tamo gde su dva brata podrazumeva se da se zaostavština roditelja deli na pola. Tamo gde su dve sestre, opet se podrazumeva da se sve deli na pola. Tamo gde je jedno dete žensko a drugo muško ostavlja se sve muškom detetu. To je ta džovanska filozofija, žensko je tuđa kuća. Toga samo ima još, ponegde, u zemlji Srbiji. Ako roditeljima išta zatreba u starosti, tad se sete ćerke i samo dok traju nevolje, ali ipak je sin iznad svega. To mnogo boli.

"Kada dobiju sina ocevi se kod nas opiju od radosti, a osveste se tek kada se u starosti nadju u cerkinoj kuci" PENZIONERKA