strahota, uzas... Sunce malo... Imam malu decu i najezim se kad vidim i bicikliste koji nonsalantno na setalistu cene kolko blizu mogu da projure pored dece... a deca su uvek nepredvidiva, sekund je dovoljan da napravi korak dva u pogresnom pravcu... ovo je tragedija... imas nesto najsvetije i najlepse, okice koje te gledaju sa svim poverenjem ovog sveta, rucice koje te zagrle, nesto za sta bi bez razmisljanja dao zivot,... a sekund kasnije ga nema... ni od tebe onda puno ne ostane kamen da pukne