Evo zašto slavimo SRPSKU Novu godinu: Da vas ne bi terao maler, ovo NIKAKO NE RADITE

Još jedan povod za slavlje, ili hrišćanski utemeljen datum, svakog 14. januara pravoslavci obeležavaju srpsku Novu godinu, a u javnosti su česte polemike oko porekla i opravdanosti ovog praznika. Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Mali Božić, a u našem narodu razvila su se brojna verovanja i običaji koje je poželjno ispoštovati.

Zvaničan kalendar koji je u upotrebi u našoj zemlji jeste gregorijanski, a podsetimo se, 28. januara 1919. godine, u „Službenim novinama Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca” obnarodovan je Zakon o izjednačenju starog i novog kalendara. Uvođenje gregorijanskog kalendara umesto julijanskog, koji je dotad bio važeći u Srbiji i Crnoj Gori, usvojeno je 10. januara 1919. po julijanskom, odnosno starom kalendaru.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Ubrzo nakon uvođenja ovog načina računanja i organizovanja vremena, Nova godina koja se obeležava 14. januara, u narodu je proglašena srpskom, kako bi se kreiralo posebno versko (pravoslavno) i kulturno nasleđe.

Srpska pravoslavna crkva i dalje koristi Julijanski kalendar, a na ovaj dan obeležava i Mali Božić, pa se u mnogim krajevima na današnji dan ponovo obavljaju običaji koji se praktikuju 7. januara.

Na ovaj dan priprema se posebna vrsta hleba – vasilica i manji praznični kolači – vasilčići. Vasilica je kolač koji se prvobitno pripremao kao stočna hrana, od pšeničnog ili kukuruznog brašna. Ovaj kolač je prepoznatljiv po šarama na naličju i malim kolutovima koji su napravljeni trskom ili grančicama. Nakon pečenja smese, ove male kuglice su vađene iz kolača i stavljane u hranu namenjenu stoci, jer se verovalo da će im to doneti dobro zdravlje i prosperitet celom domaćinstvu. Ostatak vasilice delili su ukućani među sobom.

Božićna poslanica SPC: Ako nam je cele godine tuga pritiskala srce, neka se danas rodi radost u njemu

Vasilčići su mali, okrugli kolači koji se mese od pšeničnog brašna sa medom, za razliku od vasilice nisu bogato ukrašeni, i dele se, uglavnom na liturgiji. Ovaj kolač se po pravilu ne reže, već se lomi rukama i niko ne jede samo svoj deo, već dve osobe pojedu dva kolača, tako što svaka pojede po pola od dva različita, što simbolizuje sile zajedništva. Negde je ovaj praznik proslavljan i u krugu porodice. U tom slučaju, vasilčići su deljeni ukućanima.

U novije vreme, u porodicama koje slave Sv. Vasilija priprema se slavski kolač.

U nekim predelima Srbije, danas se spaljuje ono što je ostalo od badnjaka, a kao i za Božić, posebno je zabranjena svađa u kući, jer se i na Mali Božić prenelo verovanje da će ono što radimo tog dana obeležiti celu našu godinu.

Pored toga što je potrebno da pazimo kako se ponašamo prema drugima, ovog dana bi trebalo da budemo posebno obazrivi i da vodimo računa o namerama koji drugi imaju prema nama.

Većina ljudi GREŠI iz neznanja: Crkva je odavno rekla, evo šta se radi sa BADNJAKOM posle Božića

Prema verovanju našeg naroda, 14. januar je trebalo dočekati budan i bdeti cele noći na ognjištu, a ženski rod je pribegavao i vračanju, ne bi li se otkrilo da li će se devojke stasale za udaju ove godine i udati.

Ono što nas raduje i što nam uliva nadu nakon teške 2020. godine, jeste verovanje da će biti povoljna godina ako na ovaj dan padne sneg!