Ko da zaboravi dane i noći kada su svi jedva čekali TV i radio prenose velikih sportskih događaja, zvezdaši i partizanovci utakmice dva kluba kojima su, jasno, verni do groba. Naravno da sam i ja kao klinac bio među njima i pamtim, kao da je juče bilo “Indirekt”, “Sportske subote”, “Sportske preglede i srede”, a vi koji niste slušali “Vreme sporta i razonode” blagog pojma nemate šta ste propustili. Toga više nema.
Okej, “Vreme sporta i razonode” se još “vrti” na Radio Beogradu, ali… Prosto, ovo je sada neko novo doba, neki novi, drugačiji sport, nemamo više uspeha kao ranije, a, čast izuzecima ni oni što komentarišu… to više nije to. Zvuči jugonostalgično, ali nije fora u tome. Samo kažem, promenila se vremena.
Sećam se, baj d vej, Olimpijskih igara 1984 u Los Anđelesu, kada sam palio te-ve usred noći, da gledam naše vaterpoliste, rukometaše, fudbalere, da, da i frajere u kopačkama, koji su na kraju osvojili bronzu, pa četiri godine kasnije u Seulu, grickao nokte čekajući utakmice košarkašica, “delfina”, nastupe Jasne Šekarić, boksera Škara, kanuiste Nišovića i Ljubeka.
O fudbalskim Mundijalima da ne pričam, Evropskim prvenstvima, veličanstvenim utakmicama Zvezde i Partizana u tadašnjim takmičenjima Kupu šampiona, Kupu UEFA i Kupu kupova.
Budio sam se, rekoh, da gledam naše sportiste (uglavnom uspehe), ali i da slušam NJIH. Kompletnog ugođaja i apsolutne uživancije ne bi bilo bez onih koji su nam sve to glasom dočaravali sa najvećih sportskih arena, a koje smo kao najrođenije puštali u domove, oni su nam bili kućni inventar. Prave pravcate legende, od kojih mnogi danas više nisu među nama ulepšali su mi dečačke dane, a kasnije i one tinejdžerske.
Vladanko Stojaković, Dragan Nikitović, Mladen Delić, Srđan Knežević, Duško Korać, Jordan Ivanović, Mijajlo Kostić, Zvonko Mihajlovski, Dobrosav Gajić, Ivan Tomić, Milorad Đurković, Milka Babović, Božo Sušec… Komentatorske gromade! Svaka im čast na svemu što su (u)radili, još, ne zaboravite, bez mali milion informacija sa interneta, koji tada nije ni postojao. Spremali su se za svaki događaj, za svaki prenos uz olovku i tefter i ostali “memorisani” za sva vremena.
Sa njima smo se radovali, tugovali, ali i vrištali od smeha! Pamtićemo, logično i neke od najvećih bisera i lapsusa poznatih sportskih komentatora sa ovih prostora.
Sada ćemo zajedno da se podsetimo bez premca najsmešnijih i da se opustimo malo u ovim groznim pandemijskim danima.
Umeli su i takvi genijalci da lupe i ostanu živi.
Dižemo zavesu!
Zvonko Mihajlovski:
1. I završen je jos jedan pokretni praznik fudbalskih slika.
2. Čudan način dodavanja – jako i nikome !
3. Najdoski je odlično skočio ali nažalost samo preko prečke.
4. Zadovoljio je trenera i zato sada igra.
5. Dok je lopta u vazduhu da vam saopštim spisak timova.
6. Kakav udarac, pocepao je vazduh na vodonik i kiseonik.
7. Krilo nikad ne pada daleko od beka.
8. Prepun stadion Partizana, 50.000 ljudi. Zamislite, 100.000 dlanova!
9. Okrenuo ga je na kocki leda koja bi stala u čašu viskija.
10. Brazilska odbrana – planinski venci Siera Madre!
11. Koncert zvižduka za igrače, čisto da se malo muzički obrazuju!
12. Lopta je proletela paralelno sa ibarskom magistralom!
13. To je bila veća opasnost za avione tipa Avaks nego po gol Pandurovića.
14. Dragan Ćirić, igrač duge kose ali velikih mogućnosti!
15. (Lopta se natakla na šiljak na ogradi i pukla) I lopta je sada pukla kao staklena kugla od porcelana.
16. Navijači ne prestaju da navijaju iako pada kiša
17. Statistika je kao bikini: otkriva sve, a ne pokazuje ništa
18. (Priča o Maradoni, o karijeri, titulama itd…) A onda je kudravi gaučos krenuo krivudavim putem kokainskih noći!
19. Završen je jos jedan derbi večitih rivala, fudbalska predstava van granica prostora i vremena!
20. Ni loše vreme, ni svi minusi gospodina celzijusa nisu mogli da pokvare ovu fudbalksku predstavu!
Vladanko Stojaković:
1. Da,da… dođi ‘vamo bato, to se ne sme. Žuta karta!
2. I odlična intervencija Ljukovčana. Da vidimo zašto se sada Nemci raduju, pa da, to je gol !?
3. Polster, Polster, grhmhm, grhmrhm. (posle dvadesetak sekundi:) I da vidimo zašto su se igrači Kelna kao po komandi povukli na svoju polovinu, da, to je gol, 1:0.
4. Dobro vam veče dragi gledaoci, javljamo se iz Londona sa stadiona Park Prinčeva.
5. (Prenos engleskog prvenstva)”Mekmanamanaman.” (McManaman)
6. Kamerun mora da izvuče barem bod pred utakmicu sa Švajcarskom da bi osigurali prolaz… (pauza 10 sekundi) …oprostite dragi gledaoci, Kamerun nije u istoj grupi sa Švajcarskom…
7. Na stadionu se okupilo oko 30 hiljada dinara.
8. I to je lagana lopta za golmana Stojanovića… (posle minut:) Ne, izgleda da je ipak bio pogodak.
9. (Utakmica reprezentacije) U počasnoj loži su i mnogi ugledni gosti i državnici na celu sa Dražom Mihajlovićem! (umesto Markovićem)
Srđan Knežević:
1. Poštovani gledaoci, izvinjavam se zbog ovog prekida. Upravo su nam organizatori Olimpijade zabranili da pušimo u reporterskim kabinama. Evo i kolege Španci se bune, nisam samo ja…
2. Pa pogledajte dragi gledaoci ovo telo. Boginskaja je najvisočija od svih gimnasticarki i vidi se na njenoj izduzenoj figuri. Jednom rečju – ŽENA !…
3. Pogledajte samo kako je građen ovaj mladić. Svaka majka bi ga poželela u svome domu, a tek ti predratni švalerski brčići…
4. (Rukomet) Cela Jugoslavija je sada sigurno na rukama!
Duško Korać:
1. Još jednom ćemo čuti američku firmu!
2. Ovo je Keli Erikson, sićušna Šveđanka, skakačica u vis, a ovo je njena majka, mama Marija, koja prati svuda svoju ćerkicu i ne ispušta je iz vida. A čovek koga upravo vidite je snažni momak, Džon Godina, bacač kladiva. Njemu nisu potrebni ni mama ni tata da ga prate po takmičenjima…
3. Sudija je uzeo prokulin kapi za oči i sada mnogo bolje vidi.
4. Ona je bila pobednica amsterdamskog aerodroma!
5. Žoze Mari Perek priča sa majkom preko telefona i majka je pita -“Šta radiš?” A ona kaže – “Pijem koka-kolu”. Atlanta je, dakle, grad koka-kole ali mi ovde pijemo samo pepsi!
6. Pogledajte simpatičnu Norvežanku kako je dobila boju, lepo se osunčala ovde u Atini
Mladen Delić:
1. (Utakmica Argentina-Holandija, pred kraj utakmice pri rezultatu 1:1): Ako se utakmica završi 1:1, igraće se produžeci, pa ako i onda ostane nerešeno, nova utakmica će se igrati u sredu… ja imam avionsku kartu za ponedeljak… da li će oni meni dozvoliti da promenim kartu… kako ću ja da se vratim?
2. Jokanović do Stojkovića, Stojković do Stojkovića…
Milorad Đurković:
1. (Nakon što je Dejo uputio loptu u prazno) Pa đe je taj Massaro?
2. Našeg Deju stalno čuvaju po tri igrača, a često im se pridodaje i četvrti…
3. (plivanje) Sada Popov vodi za gotovo celu dužinu bazena i Amerikanac će uspeti da osvoji zlato samo ako Popov počne da se davi…
4. (Nemačka – Engleska) Da je Gaskojn imao moj broj cipela, sigurno bi ta lopta završila u mreži.
Dobrosav Gajić:
1. Zoran Savić je imao malu porodičnu neprijatnost ovih dana. Naime umrla mu je majka.
2. I četvrti poen Savića. Litvanija sada vodi sedam – tri…
3. 1996: Yu-Sad Američki košarkaši su visoki 2 i više metara
4. On je najmlađi igrač na prvenstvu čije trenutke upravo privodimo kraju…
Komentari (0)
Ostavi komentar