Nista strasno

Čudna mi čuda,pa u moje vreme,vreme moje mladosti 60-70-ih bilo je sasvim normalno da se kešamo na tramvaj,posebno DVOJKU.Ništa lepše leti po vrućini kad se unutra ljudi kupaju u svom znoju,a mi keše napolju na promaji...Naravno da su odašnji tramvaji išli mnogo sporije nego ovi današnji.Bilo je i mesta iza vozila gde smo mogli da se kešamo.Bio je kondukter unutra naplaćivao je karte i terao putnike napred,"sredina napred"...!Kod njegove desne ruke,iznad glave, je postojao konac,tanki kinopac koji se išao skroz do vozača kod koga je za konopac bilo zavezano zvonce/pravo zvono/ i tim potezom i zvonjavom davao uputstva kočničaru/takva je tada bila"titula"vozača tramvaja/kad da krene i gde da stane.Jednom-kreni,dvaput-stani,ako me još pamćenje služi.