Roditelji, pričajte, pričajte, prìcajte..i opet pricajte i danju i nocu sa decom..pridjite im sa ispruzenom rukom, mnogo smirenosti i tolerancije.. Samo je to lek..Niko to bolje ne moze, do roditelja..Dete treba neznoscu, ljubavlju, osecajem sigurnosti otvoriti..Nista na svetu nije preče od vašeg deteta...Ni posao, ni flert sa kolegom, ni drustvene mreze, ni rucak.. Imam troje dece, sada vec dvoje odraslih, ali ni dan danas ne prestajem da pricam...nekada do kasno u noc, glava mi pada, ali slusam i pricam..Toliko sam ih puta spasila od nepromisljenih koraka. Ova se tragedija MOGLA izbeci.