Кад човек нешто корисно ради и уради, аутоматски се и сам пред собом осећа корисним и задовољним на један здрав и лековит начин, па и одмор после таквог рада добија прави смисао. ,,Одмор после одмора,, и ленчарења нема тај важан и користан психофизиолошки ефекат, а ако је такво стање ленчарења постало преовлађујуће оно убрзо доводи до константног нерасполођења, свадљивости и разних других психосоциолошких поремећаја.