Тачно је, да је Слободан Ђурић био талентован и да је његовом прераном смрћу аудиторијум изгубио великог глумца. Његов раскошан таленат одмах је био препознат. Са њим у колима, те кобне вечери, био је његов пријатељ, Драган Тешић. Драган, као велики љубитељ глуме, био је познат и као добар човек, те је Слободана пратио, својим колима, из касарне у касарну, тог поподнева. На тој последњој етапи, пред удес, Слободан је инсистирао да он вози и ту није било помоћи, чак ни војници стражари на капији касарне нису могли то да промене. Та мала улица у Земуну, на свом самом крају, пре оштрог скретања у десно, завршавала се провалијом на којој није било ''банкине''. Творац прилога ''Прерана смрт....'' нетачним податцима вређа осећања пре свега мајке и сестре које је неутешне оставио за собом, као и нас, пријатеље и другаре из детињства. Тако је једног љубитеља позоришта и једног талентованог глумца, одвела у заједничку смрт једна несмотрена одлука којој није стала на пут непостојећа ''банкина''. Са поштовањем , Олга Павловић