У једном давних 50-тих година сазнам у разговору са једним Немцем, учесником 2. Светског рата у борби око Стаљинграда (ту тешко рањен остаде инвалид), да су биле договорене паузе у борбама током којих су скупљани лешеви погинулих војника обеју страна и они рањени. Током једне такве паузе усуди се један руски војник да седне за један још употребљив клавир и почне да свира неку мелодију. Тиме је анимирао и остале војнике обеју страна да приђу клавиру, да се ту измешају и понуде један другоме шта је ко још имао. Звиждук пиштаљке је означио прекид затишја па су се сви вратили својим положајима одакле је настављена борба као да се претходно ништа, тако људски, није десило

Srbin brani kucni Prag blizu Soluna?

Na kraju neko sa strane po nečijoj naredbi pokvari pokušaj primirija.... Uzgred da napišem da su u Homolju 27 Avgusta, Bugari takođe počinili zverstva i u četiri sela za dan streljali preko dve stotine članova porodica, ljudi koji se nisu predali bugarskom okupatoru. Onda su ta četirir sela pokušali internirati u Bugarsku ali su to sprečili na Timoku nemački oficiri. Ta četiri sela su Kladurovo, Ranovac, (Petrovac na Mlavi), Kobilje (Malo Crniće) i Dvorišre(Golubac). Na kraju su posle 110 dana mrcvarenja vraćeni kućama uz ko zna koliko pomrlih od gladi i bolesti na tom putu progona....

Стресла ме је језа. Не знам да ли је ово лепо или страшно, "припуца артиљерија и растера их"". Сам цитат звучи као да је дошао чика и растерао децу која једу кајсије у његовој башти а не да је артиљерија на фронту нешто што на мах побије и осакати стотине људи.