da neko drugi ne ide i ne plaća ono što semora majku bi joj odavno već iskopali

Ispricacu vam jednu pricu. Moja prijateljica je sahranila jednog mladog coveka koji je radio na njenoj kuci. Utopio se decko na Dunavu. Nije imao porodicu. Posle izvesnog vremena ga je sanjala. Pitao ju je zasto mu nije nikada dosla na grob, ni na zadusnice, da mu zapali svecu. Svaki put ju je cekao, a nje nije bilo. Naravno da je na sledece zadusnice otisla i ispostovala sve obicaje. Dosao joj je jos tada u san da joj se zahvali. I dan danas mu redovno ide na zadusnice. Nije ga vise nikada sanjala. Ovo je istina. Rec je o mojoj dobroj prijateljici. Pa vi sad vidite!