Misterija brodova koji NESTAJU u kineskim vodama: Novi problemi za lanac snabdevanja, a bliži se BOŽIĆ

Analitičari misle da su pronašli krivca

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Shutterstock

Brodovi u kineskim vodama nestaju iz sistema za praćenje, stvarajući još jednu glavobolju za globalni lanac snabdevanja. Da li je krivac rastuća izolacija Kine od ostatka sveta — zajedno sa sve većim nepoverenjem u strani uticaj?

Analitičari kažu da su počeli da primećuju opadanje transportnog saobraćaja krajem oktobra, dok se Kina pripremala da donese zakon koji reguliše privatnost podataka.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Obično kompanije koje se bave transportom mogu da prate brodove širom sveta jer su opremljeni sistemom za automatsku identifikaciju, ili AIS, primopredajnikom.

Ovaj sistem omogućava brodovima da šalju informacije – kao što su položaj, brzina, kurs i ime – stanicama koje se nalaze duž obale, koristeći radio visoke frekvencije. Ako je brod van dometa tih stanica, informacije se mogu razmenjivati putem satelita.

Ali to se ne dešava u drugoj po veličini svetskoj ekonomiji, ključnom igraču u globalnoj trgovini. U protekle tri nedelje, broj brodova koji šalju signale iz zemlje opao je za skoro 90 posto, prema podacima globalnog dobavljača podataka o isporuci VesselsValue.

– Trenutno vidimo smanjenje zemaljskih AIS signala u Kini u celoj industriji – rekla je CNN-u Šarlot Kuk, glavni trgovinski analitičar u kompaniji.

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je odbilo da komentariše ove izveštaje. Kancelarija za informisanje Državnog saveta, koja deluje kao vladina kancelarija za medije, nije odgovorila na zahtev za komentar o tome zašto agencije koje se bave brodskim transportom gube pristup podacima.

Analitičari misle da su pronašli krivca: kineski zakon o zaštiti ličnih podataka, koji je stupio na snagu 1. novembra. On zahteva od kompanija koje obrađuju podatke da dobiju odobrenje od kineske vlade pre nego što dozvole da lične informacije napuste kinesko tlo – pravilo koje odražava strahovanja u Pekingu da bi takvi podaci mogli da završe u rukama stranih vlada.

Zakon ne pominje podatke o brodskom transportu. Ali kineski dobavljači podataka možda zadržavaju informacije iz predostrožnosti, kaže Anastasis Turos, vođa AIS mrežnog tima u Marine Trafficu, glavnom dobavljaču informacija za praćenje brodova.

– Kad god imate novi zakon, postoji vremenski period tokom kog svi proveravaju da li stvari funkcionišu – rekao je on.

Drugi stručnjaci smatraju da je ovde u igri mnogo više od zakona. Kuk je rekla da su joj kolege u Kini rekle da su neki AIS transponderi uklonjeni sa stanica duž kineske obale početkom meseca, po nalogu organa nacionalne bezbednosti. Jedini sistem koji je dozvoljen da ostane potrebno je da instaliraju “kvalifikovane strane“.

Nisu svi podaci nestali: sateliti se i dalje mogu koristiti za hvatanje signala sa brodova. Ali Turos kaže da kada je brod blizu obale, informacije prikupljene u svemiru nisu tako dobre kao one koje se mogu prikupiti na zemlji.

-Trebaju nam zemaljske stanice da bismo imali bolju sliku, kvalitetniju sliku – dodao je on.

Kako se Božić bliži, gubitak informacija iz kontinentalne Kine — gde se nalazi šest od 10 najprometnijih kontejnerskih luka na svetu — mogao bi da stvori više problema za već problematičnu globalnu industriju transporta. Lanci snabdevanja su ove godine bili pod pritiskom jer se jako zakrčene luke bore da održe korak sa brzim rastom potražnje za robom.

Špedicije se oslanjaju na AIS podatke da bi predvidele kretanje plovila, pratile sezonske trendove i poboljšale efikasnost luke, kaže Kuk. Nedostatak kineskih podataka “može značajno da utiče na vidljivost okeanskog lanca snabdevanja širom Kine”, dodala je.

Zemlja je jedan od najvećih svetskih uvoznika uglja i rude gvožđa, kao i veliki izvoznik kontejnera.

– Kako se približavamo božićnim praznicima, to će imati zaista veliki uticaj na [lance snabdevanja] i ovo je trenutno najvažniji element – rekao je Jorgos Hadžimanolis, medijski strateg za Marine Traffic. On očekuje da će gubitak brodskih podataka iz Kine imati “veliki uticaj na lanac snabdevanja“, jer kompanije mogu da izgube ključne informacije o vremenu pristajanja, istovara i polaska broda.

Globalni lanac snabdevanja je već pod “velikim stresom”, dodao je on. “Nije potreban još jedan faktor da bi to otežalo”, dodao je.

Želja Kine da zadrži apsolutnu kontrolu nad svim podacima i informacijama unutar svojih granica nije iznenađujuća, jer predsednik Si Đinping nastavlja da ponovo potvrđuje dominaciju vladajuće Komunističke partije u svakom aspektu ekonomije i društva.

Zemlja se zalaže za ekonomsku samodovoljnost jer se suočava sa spoljnim pretnjama, kao što su američke sankcije za ključne tehnologije.

Si je istakao svoje ciljeve samodovoljnosti u godinama pre i tokom ogorčenog trgovinskog i tehnološkog rata sa bivšim predsednikom SAD Donaldom Trampom. To je poenta, na primer, “Made in China 2025“, ambicioznog plana da se kineski proizvodni sektor gurne u naprednija tehnološka polja.

Neki najviši zvaničnici u Pekingu nedavno su pokušali da ublaže zabrinutost globalnih investitora da se zemlja izoluje od ostatka sveta jer daje prioritet nacionalnoj bezbednosti.

Kineski potpredsednik Vang Ćišan, koji se smatra Sijevim pouzdanim saveznikom, rekao je Blumbergovom forumu nove ekonomije u Singapuru da se Kina neće “razvijati izolovano od sveta“. On je takođe pozvao zemlje da održe lance snabdevanja “stabilnim”.

Kina je, ipak, prihvatila ovu politiku tokom pandemije koronavirusa. Na primer, tokom pandemije Si je udvostručio svoj pritisak na samodovoljnost, naglašavajući potrebu za stvaranjem “nezavisnih i kontrolisanih” lanaca snabdevanja kako bi se osigurala nacionalna bezbednost.

A sveobuhvatni pritisak u zemlji na tehnološki sektor proširio se ovog leta na strane firme kada je Kineska administracija za sajber prostor predložila da velike kompanije sa više od milion mušterija zatraže odobrenje pre nego što svoje akcije ponude strancima. Kao i u slučaju nedavnog zakona o privatnosti podataka, agencija je navela da strahuje da bi lične podatke koje drže te kompanije mogle da iskoriste strane vlade.

Akcije Kine ove godine mogu skupo da koštaju Peking, ako zemlja ode predaleko u pokušaju da se zaštiti od uočenog stranog mešanja.

BONUS VIDEO:

Izvor: Objektiv.rs

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar