Koliko je vremena potrebno da prođe da bi udovici bilo oprošteno što je nastavila da živi? Milena je odlučila da 2017. godine progovori o svemu što je preživela nakon smrti supruga, a što su sigurno preživele i mnoge druže žene.
– Muž mi je otišao na posao, a onda su mi samo javili da je umro. Eto tako, srušio se i pao. Šta da radim, s malim detetom ostadoh sama. A umesto da mi tu stane sva tragedija života, ona se samo nastavila, sve dublje i dublje – počinje svoju ispovest Milena S. iz Užica, koja je poželela da pokrene temu o kojoj se u Srbiji ćuti, a svi smo, kako kaže, saučesnici.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ovako je nastavila:
– Čim je Jovo umro, meni je sve bilo jasno. Odmah je svekrva počela da se ponaša užasno prema meni i deci. Nije nam dala ništa da radimo. Kuću je prepisala drugom sinu.
– Sad kad je Jovo umro, šta ću, moram nekom nešto da ostavim – rekla mi je.
Zamolih je da nam da zemlju da obrađujemo, rekla je da joj ne pada na pamet.
Čak je i ćerka jedinica počela da “ne voli” svoju babu, a svi oko nas su govorili kako je strašno to što nam radi. I svi su ćutali.
Šta da radim, morala sam da se preselim, ujak mi je pozajmio novac da kupim kućicu s malo zemlje, od oko 30 kvadrata. Taman za mene i ćerkicu.
I taman kad sam pomislila da je svemu kraj, počeo je najveći pakao života.
Prošle su 2 godine od Jovove smrti, a ja sam našla, da tako kažem, čoveka, prijatelja. On je tu za mene, pomaže mi kad sam sama, i sve mi je lakše otkako je uz mene.
Ćerka ga je fino prihvatila, ali niko više. Tetke i ujne me ispituju šta ću ja s njim, kako me nije sramota, pa Jovo se nije ni ohladio!
Pa koliko da čekam da se ohladi? Da čekam 10 godina, pa da kažu kako sam eto dočekala punih 10 godina da bih nešto uradila, da se foliram.
Šta ću, imam seksualne odnose s njim. Stariji je od mene, pažljiv je prema mojoj deci, pomaže mi u svemu i velika mi je podrška. Volimo grube igre, ostvarujemo seksualne snove koje smo oduvek želeli da ostvarimo. Da, srećna sam! Koliko treba da prođe vremena da mi familija oprosti? Kad smem da imam drugog čoveka, kad?
Prvo me je odbacila familija muža, a sad i moji. Svašta mi govore iza leđa, njega odmeravaju i samo traže manu… Pogledi su im kao da hoće da me ubiju!
Kad je u redu da žena udovica u skoro pa pedesetim godinama ima odnose? Kad?! Kad će da mi oproste što sam našla drugog čoveka?
Ne pada mi na kraj pameti da budem ko moja baba, koja je čitav život bila sama nakon pogibije dede, pa je tako maltretirala sve oko sebe iz usamljenosti i besa – istakla je ona.
BONUS VIDEO
Izvor: Telegraf
Komentari (7)
Ostala sam udovica sa 48 godina i dvoje dece ćerka na fakultetu sin srednjoškolac a ja na minimalcu. Sebi sam postavila jedan jedini cilj u životu a to je školovanje moje dece. Da to postignem radila sam dva posla i kući dolazila mrtva umorna. Nisam od osoba koje su nesposobne za samostalan život i kojima treba da ih neko izdržava a nisam želela ni da me se deca stide. Bogu hvala izvela sam decu na put i živim sama, radim i nisam ni džangrizava ni poludela bez seksa. Sasvim sam normalna osoba i mogu čista srca i obraza suprugu na grob da odem.
Nije problem što si našla prijatelja jer da je to udovac uradio svi bi rekli: "O, pa ne može muškarac sam, treba mu neko da mu kuva, pere, tolpa ženska ruka"... Problem je u mržnji prema ženama ne samo kod nas nego svuda. Ako mi neko ne plaća račune, nema pravo da mi pisne o mom životu. Kad se neko usudi da krene da mi daje savete, prekinem osobu ljubazno rečima: "Hvala najlepše na brizi. Ako budem imala problem i trebala savet, upitaću Vas."
Svasta. Ako je uspela da se izbori da izdrzava sebe i svoje dete, svi zlobnici mogu das joj pljunu pod pendzer, da se tociljaju kokoske! Jok, nego ce tako relativno mlada da turi pampur i da zivi sama do smrti i mrzi ceo svet!