Turska politika danas je nestabilnija nego u bilo kom trenunutku u novije vreme. To ne znači da će doći do novog ustanka, poput onog koji je počeo u parku Gezi u leto 2013, ili da je predsednik Redžep Tajip Erdogan u opasnosti od puča.
Ali, deluje da je njegov kapacitet da uspostavi i održi kontrolu širom zemlje kompromitovan, što otvara mogućnosti za izbijanje velikih protesta, povećano nasilje i političke sukobe u vrhu vlasti, piše “Forin polisi”.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Mnogo se promenilo otkako su Erdogan, bivši predsednik Abdulah Gul i ostali osnovali Partiju pravde i razvoja (AKP) u leto 2001. AKP i njeni partneri, gulenisti, uvredili su sekularnu nacionalističku elitu. Iako su se lideri partije predstavljali kao muslimanski ekvivalent hrišćanskim demokratama, ispali su daleko manje demokratični nego što su želeli da svet poveruje. Isto se može reći za Fetulaha Gulena, sveštenika i bivšeg Erdoganov saveznika, čije su pristalice pomogle vladi da hapsi svoje kritičare uz pomoć lažnih dokaza. Evropa je, smatra “Forin polisi”, propustila svoju šansu da pomogne Turskoj da konsoliduje svoje političke i društvene reforme koje je započela AKP kad je zamrznula pregovore o članstvu s Ankarom.
Vojska je pokušala da spreči Gula da postane predsednik, tužioci su pokušali da ugase AKP, zvaničnici su otkrili zaveru da se svrgne Erdogan, što je sve doprinelo onome što analitičari često nazivaju Erdoganovim “autoritarnim zaokretom”, negde oko 2008. Ali njegov autoritarizam nije načinio Tursku nestabilnom. Turski lider ima snažnu društvenu bazu koja je doprinela stabilnosti zemlje. Ipak, 2019. je izgubio lokalne izbore u Istanbulu u kojem je kao gradonačelnik započeo svoju političku karijeru, kao i u Ankari i drugim većim gradovima Turske.
Teško je identifikovati tačan trenutak kad je Turska počela da postaje nestabilna, ali protesti u parku Gezi 2013. su dobro mesto za početak, piše “Forin polisi”. Koruptivni skandal na kraju te godine doveo je do masovne čistke pristalica Gulena iz vlade, medija i višeg obrazovanja 2014. Stalni rat sa Radničkom partijom Kurdistana eruptirao je ponovo 2015, pokušaj puča sledeće godine, pad ekonomije 2018. i 2019. i, konačno, pandemija korona virusa 2020.
Ako bi se povukla linija od jednog do drugog dešavanja dobila bi se slika slamanja vizije AKP, ističe “Forin polisi”. Ti događaji reflektuju neuspeh partije da proširi političko učešće, unapredi društvo, ostvari potencijale zemlje kao velike sile i institucionališe religiozne vrednosti koje bi doprinele dobrom upravljanju i pomogle u prevazilaženju jaza u društvu.
Prošle nedelje je Erdogan povukao potez koji je otkrio i loše prosuđivanje i političku ranjivost, piše “Fajnenšel tajms”. Otpustio je Meliha Bulua, člana partije kojeg je postavio za rektora prestižnog Univerziteta Bosfor u januaru, što je izazvalo proteste u kampusu institucije, najodrživiji masovni pokret od onog sredinom 2013.
Od tada je Erdogan krenuo ka autoratarnoj poziciji, menjajući parlamentarni sistem Turske za predsedništvo u stilu Rusije, zaključuje “Fajnenšel tajms”, ukazujući da je on od pokušaja puča pre pet godina pa nadalje otpustio preko 100.000 ljudi i “hapsio maltene po volji”.
Proširio je pristup višem obrazovanju, za dve decenije utrostručio je broj univerziteta, ali je obezbedio kvantitet a ne i kvalitet.
Unazad najmanje pet godina turska štampa je pokušavala da svali krivicu za jaz između obećanja AKP i stvarnosti na međunarodne bankare, CIA, cioniste, Gulena, Emirate i niz drugih aktera.
Naravno, ne veruju svi u to, ali rizik je pričati protiv AKP, ističe “Forin polisi”, ukazujući da nikad nije bilo nepristrasne istrage i da su pitanja i dalje otvorena u vezi neuspešnog puča u julu 2016. Svako ko se usudi da ospori zvaničnu narativu o krivici gulenista može očekivati da se suoči sa punom težinom turske vlade, što za posledicu ima zatvor, eksproprijaciju vlasništva, ili strah od odmazde.
Ovaj strah se možda osipa, ali na način koji samo povećava nestabilnost zemlje.
Poslednjih meseci je mafijaš Sedat Peker podigao prašinu nizom snimaka na “Jutjubu” sa spektakularnim optužbama koje povezuju više zvaničnike vlade, uključujući ministra unutrašnjih poslova, sa trgovinom droge, ubistvom i korupcijom. Peker nije direktno upro prst u Erdogana, ali je snažno ukazao da je on umešan. Turski novinari u egzilu u Evropi su uzeli te optužbe i dodatno istraživali, često uz veliki lični rizik. Jedan od njih je Čevheri Guven, koji je pobegao u Nemačku i postao fenomen na “Jutjubu” izlažući jaz između obećanja AKP i objektivne stvarnosti.
To što su jedan mafijaš i novinari u egzilu poput Guvena postali verodostojniji izvori od vlade ili štampe je velika stvar, ukazuje “Forin polisi”. Kad se uporedi stvarni život sa vizijom AKP, deluje da je Turska bila manje nestabila u ranim godinama njene vlasti. Godinama kasnije, sve manje Turaka živi stvarnost na način na koji AKP kažu, upravo zbog čega Peker i Guven imaju milione pratilaca na “Jutjubu” a Turska je nestabilnija.
Sa tako kompromitovanom vizijom AKP, Erdogan mora sve više da se oslanja na zaštitu i prinudu da održi kontrolu, a oba metoda su skupa i ograničena. Ovakva politička okolina privlači rivale. Neki su sitni, poput bivšeg premijera Ahmeta Davutogla, ali tu su i oni jači, poput ministra odbrane Hulusija Akara, šefa obaveštajne službe Hakana Fidana i generala Umita Dundara. To su, naravno, Erdoganovi ljudi, ali šta se dešava kad predsednik ugrozi društvenu koheziju? Da li će Erdogan moći da računa na njih da obebezde njegovu dominaciju silom, pita “Forin polisi”, dodajući da takve vrste neizvesnosti otvaraju prilike za moćne i ambiciozne ljude.
Ni politička putanja Turske nije jasna.
“Fajnenšel tajms” navodi da su bivši saveznici poput Davutoglua i Gula osnovali rivalske partije koje ne mogu pobediti na izborima ali mogu izvući glasove koji bi se nadodali na bilo koju koaliciju protiv Erdogana. Gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu, kojem preti zatvor zbog vređanja vlasti, uspešno je okupio široku koaliciju protiv AKP, pokazujući da se Erdogan može zaustaviti.
Uprkos izazovima sa kojima je suočena, AKP ostaje najpopularnija politička organizacija u zemlji a Erdogan najmoćnija figura. Ekonomija se može oporaviti a Erdogan bi lako mogao da osvoji nove izbore, međutim mnogi u Turskoj smatraju da njegova srećna zvezda bledi.
BONUS VIDEO:
Izvor: Blic
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)