Kada su Ana i Vlade Divac pre pet godina napustili Srbiji i vratili se u Ameriku, nije to bio običan odlazak za boljom poslovnom prilikom, iako su ih svakako tamo imali. Vlade je dobio posao u menadžmentu Sakramento Kingsa, kluba čiju je istoriju pisao i kao igrač, njegova supruga Ana je tamo imala, i ima, razvijene poslove.
Taj odlazak bi se, tako kaže Ana Divac u ekskluzivnoj ispovesti za Nedeljnik, svakako i dogodio da je sve za njih u Srbiji bilo “normalno”. Ali, pošto za njih ništa nije bilo “normalno”, taj odlazak je odjeknuo. Sada, pet godina kasnije, Ana Divac prvi put govori otvoreno o aferi “Kantrimen”, svim problemima sa kojima su se ona i njen suprug susretali u poslednjih dvadeset godina, pritiscima i pretnjama smrću.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Mi smo otišli iz Srbije jer je Vlade tamo dobio posao. Ovde nismo mogli da se bavimo poslom i nismo hteli da igramo neke igre. Mi smo prvo otišli iz ove zemlje pre 30 godina, a kad smo se vratili, nismo znali ništa osim jezika. A to nismo ni znali da ne znamo. Greške svih emigranata je što kad se vrate, misle da nastavljaju tamo gde su stali kad su otišli. Mi smo verovali novim vlastima, ja sam za njih stajala trudna na demonstracijama. Vlade je dao podršku studentima kad je bio najveća zvezvda. Pogledajte danas da li neko od sportista daje bilo kakvu političku podršku. Politčka podrška se ne zasniva samo ako smo određeni u odnosu na poziciju ili opoziciju, nego i na vrednostima koje zastupamo i promenama koje želimo da vidimo u društvu. Ja čak mislim da ne treba da se usmerimo ka političkoj ličnosti ili partiji, jer iz iskustva znamo da su to jako promenljive kategorije i da ono što je važilo danas ne mora da znači da će važiti i sutra. Koalicije se uglavnom prave na osnovu trenutnih situacija, pa se svodimo na jedno – samo da je nama dobro. To nisam znala kada sam trudna sa 20 godina stajala na demonstracijama, iako sam već živela u Americi i bila materijalno obezbeđena. Ja sam tada bila sa ljudima jer sam se saosećala sa njima, ali tada nisam znala da ljude pored kojih stojim više neće zanimiti šta se dešava kod njih čim su počeli da prave malo veće pare. To mi je bilo razočaravajuće.
Mi smo došli da napravimo fondaciju, jer nam je delovao strašno da postoje izbeglice, da smo se svi drušveno pomerili napred, a da smo ostavili te ljude iza sebe. Pa to je osnovno u životu – ne ostavljaš ranjenike. Nama demokrate nisu verovale da smo došli da napravimo fondaciju i da kupimo ,,Knjaz Miloš’’ sa idejom da sav novac koji zaradimo ulažemo u Srbiju. Nismo gramzivi. To nam je bio cilj. Oni nam nisu verovali. Imali su neki drugi scenarijo u glavi.
Kad je trenutak kad shvatate da ,,ništa ne znate’’?
– Kad se Vlade penzionisao i kad smo pravili događaj na Belom dvoru, isključili su nam struju. Bilo me je sramota od ljudi koji su došli iz celog sveta. Baš je bilo jadno. To su bile najveće zvezde koje su odvojile svoje vreme, novac i autoritet da daju podršku ne samo Vladu nego i , još važnije, srpskim izbeglicama. Nama je bio cilj da se na tom događaju čuje da smo imali izbeglice i da je nas neko proterivao. Da je nas neko ubijao, a ne da smo mi zločinci. I onda smo bili u mrklom mraku usred događaja jer su se plašili da će Vlade da kaže da će da se kandiduje za predsednika. Ali o tome nigde nije moglo da se pročita u medijima, osim gluposti tipa – nestala struja samo na Belom Dvoru.
Pričamo o toj šali koju je vas suprug ispričao kada mu je predsednik Tadić ponudio mesto gradonačelnika, a on mu odgovorio kako hoče mesto predsednika?
– Jeste, to je njegov smisao za humor. On se tako šali, svi koji ga znaju to će vam reći. On je već bio deo promena u društvu, isto kao i danas, kroz vrednosti koje predstavlja i kroz fondacije. Lično mislim da je biti predsednk bilo koje zemlje najteži i najnezahvalniji posao na svetu. Ti moraš da imaš određene veštine za tu profesiju. Jasno mi je zašto su to mislili. Prethodno je bio ,,Knjaz Miloš’’. Nisam mogla da shvatim da ovde ne postoje zakoni. To se dešavalo za vreme vladavine Koštunice, koji je sebe predstavljao kao velikog legalistu, što baš i nije bilo tako – i mi nismo znali da postoji paralelni svet. To je bilo naše neiskustvo. Uzeli su ,,Knjaz Miloš’’ za nula para, a zaradili su 70 miliona. Slali su mi batinaše sa crnim maskama, pretnje smrću su stizale kao u filmovima – sa tri – četiri izvora. I ti se onda pitaš – da li imaš pravo da svoju decu izlazeš opasnosti? Kao da sam bila u nekom filmu, kao da se nekom drugom dešavalo. Znaci, batinaši, pretnje smrću, spinovi, ubijanje karaktera postojali su pre nego što je Vučić bio na vlasti, ali se o tome nije pričalo. Samo da naglasim da mi nismo bili jedni koji su želeli da čist kapital ulože u Srbiju i da su tako prošli. Cela poenta rušenja Miloševića i naše podrške tome, naravno uz skidanje sankcija, bila je u izgradnji fer društva. Da nismo to želeli, mogli smo za vreme Miloševića da izaberemo šta smo hteli. Nudili su nam da samo uperimo prstom šta želimo, koju kompaniju, položaj… Mi smo platili veliku cenu, ali smo svesno izabrali taj put, na kom su nas opstruisali kroz sve vrste državnih aparata. Gledamo filmove i svi uvek navijamo za iste likove, a ja ne želim da budem loš lik u svom životu, lik za koji ne bih navijala.
Izvor: Nedeljnik
Komentari (24)
Zanimljivi su mi ovi luzeri iz komentara koji su "srecni" sto nekom drugom koji se dokazao nije dato da pokrenu biznis u Srbiji. Zato sam i otisao iz drzave da mogu posteno da zivim a ne da zivim sa vama luzerima. Tako kako vam je, sve ste zasluzili.
Dobra nasa sirota seljacino
Sirotica, naisla na ova dva "postena" politicara. Svi zajedno su isti.