Fudbalske nepravde na račun reprezentacije Srbije su veoma česta pojava u proteklim godinama.
Svi se vrlo dobro sećamo najupečatljivih scena koje su možda i kumovale dodatnom raskolu reprezentativnog fudbala, jer da ih nije bilo, nije isključeno da bi sve bilo drugačije i da bi “Orlovi” napravili neki veliki uspeh.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ali, šta bi bilo kad bi bilo… Nikada nismo “kukali” toliko kao Kristijano Ronaldo, niti napuštali teren pre vremena.
Čuveni meč protiv Španije sa Evropskog prvenstva 2000. godine nas odmah asocira na sporne odluke sudije Žila Vesijea i pomalo čudan preokret “Crvene furije” u nadoknadi, a samim tim i prvo mesto u grupi za njih. Tako je nama zapala Holandija umesto Rumunije, a da smo se proveli dobro – baš i nismo.
Holanđani su nam spakovali šest komada i naneli nam jedan od najbolnijih poraza u istoriji, a Piksi i drugovi su spakovali kofere i vratili se u Beograd.
Naredna nepravda nam je načinjena deset godina kasnije na Mundijalu u Južnoj Africi.
Reprezentacija pod komandom Radomira Antića je bila na korak od plasmana u osminu finala, a na putu nam je stajala samo Australija, koja nije imala nikakve šanse za prolaz dalje. Iako smo odigrali maestralno prvo poluvreme, “Orlovi” su primili dva brza gola od Australije, ali je Marko Pantelić uspeo da donese tračak nade golom u finišu meča.
Onda se desio poslednji napad na meču i skok Vidića koji loptom pogađa direktno u ruku jednog od fudbalera Australije, što bi po fudbalskim pravilima trebao da bude penal, kojim bi otvorili širom vrata osmine finala. Ipak, naravno, penal nije dosuđen i Srbija je ispala nakon grupne faze.
Svega godinu dana kasnije, još jedna sudijska odluka je bila dovoljna da našoj reprezentaciji “skrati krila” i izbaci iz borbe za plasman na Evropsko prvenstvo.
U zavejanom Talinu, prestonici Estonije, naša selekcija je igrala možda i odlučujući susret za odlazak u baraž, ali poništen nam je gol Marka Pantelića u dubokoj nadoknadi meča. Iako su svi na našoj klupi već slavili pogodak, uključujući i komentatora Acu Stojanovića, svega par sekundi kasnije sudija je dosudio ofsajd i poništio slavlje naše reprezentacije.
Meč je završen rezultatom 1:1, a te godine je upravo Estonija igrala famozni baraž za Evropsko prvenstvo, prvi put u svojoj istoriji.
I da zaključimo ove bolne trenutke za naš fudbal.
Utakmica drugog kola grupne faze Mundijala 2018. godine. Srbija je za protivnika imala Švajcarsku, a na centru igrališta bio je Feliks Brih, ozloglašeni nemački sudija.
Nakon gola Mitrovića, Švajcarska je uspela da preokrene susret u svoju korist i slavi rezultatom 2:1, ali je jedna situacija toliko pogodila Srbiju, da se i dan danas priča o njoj.
Naime, Aleksandar Mitrović je u drugom poluvremenu oboren u šesnaestercu kada ga je Lištajner evidentno držao sa obe ruke i bacio na travu. Umesto penala i gola, dobili smo faul u napadu, a Feliks Brih je bio na meti napada gotovo celo prvenstvo sveta.
Sve je tacno i ko gubi ima pravo da se ljuti, to i Nemci uvek kazu a bili su miljenici srece i bezbroj poklona od kako se igraju klupska i reprezentativna takmicenja. Mene i danas boli nepravda a i sve starije Zvezdase onaj finalni mec izmedju C. Zvezde i Borusije Menhengladbah iz 1979 g. kad je Danac Simonsen lukavo odglumio penal za nemce, sudija Italijan pokazao na krec. Mnogo godina kasnije vidim u Nemackoj knjizari jednu knjigu na naslovnoj strani ozareno lice Berti Fogsa kap. Borusije sa peharom UEFA a ispod tekst, kapiten sa nezasluzenim peharom ??! Sta vredi, Zvezda ih nadigrala ali se racunaju samo pobede.