Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvuje danas u Beogradu na međunarodnoj konferenciji “Svet posle virusa korona”. Predsednik govori o ekonomskom oporavku Srbije posle opakog virusa i o tome kako će se dočekati eventualni drugi talas epidemije i nova kriza.
15.30 – Kon: “Ako dođemo do stadijuma da nemamo više zaraženih onda nema potrebe za restriktivnijim pristupima. Vreme je da se malo odmorimo. Mere koje preporučuju kineski stručnjaci se primenjuju, ali to može još bolje. Sledi nam manje grešaka.”
15.28 – Kisić Tepavčević: “Sve mere se već primenjuju, ali mogu se poboljšati. Svi saveti kolega iz Kine su nam bili jako dragoceni. Pokazalo se da možemo da budemo i kao Kinezi kada je gusto i kada smo ugrožani. Iskrena zahvalnost kolegama koji su ovoliko dugo bili udaljeni od kuće i svojih porodica kako bi preneli znanje koje imaju i pomogli Srbiji.”
15.21 – Džićijang: “Mi smo došli u Srbiju i principijalno govoreći naš posao je završen i čekamo avion da nas vodi kući. Kina i SZO su zajedno radili u Vuhanu. Išli smo krivudavim putevima inismo znali virus, ali smo vrlo brzo naučili šta treba da radimo. Naše iskustvo smo preneli Srbiji i nije bilo potrebno da učite na istim greškama kao i mi. Važno je bilo podeliti pacijente na lake i teške. Dosta uspešno smo završili svoj zadatak. Istovremeno, predstavnik SZO je rekao da je sistem javnog zdravlja treba više da ulaže u platformu na Internetu gde bi se mogle dobiti informacije o žarištima, gde stručnjaci da idu. Treba da postoji kontrolni organ koji bi se bavio zaštitom od bolničkih infekcija. Zaštitnas mere u domovima za stare da se pojačaju. Ne mora da znači da će virus nestati u toku letnjeg perioda. Kao ni da ako nestane u vašoj zemlji neće ga biti u komšiluku. Lekari iz Srbije su ostavili veoma dobar utisak na nas. Iz vaše zemlje nosimo najbolje moguće utiske.”
15.10 – Mengistu: “Mi moramo da se siuočimo sa realnošću. Viorus je i dalje aktivan. Epidemija još nije pod kontrolom. Definitivno ćemo se i dalje suočavati sa ovim virusom. Tokom zime je najvažnije da budemo spremni. SZO je kao organizacija koja je uspostavljena pre 70 godina organizacija koja ima viziju. Naša vizija za ovaj period je pripremljenost, spremnost. Pre kovida period i nakon kovida se razlikuju. Mi smo ranije radili na izgradnji internih kapaciteta, kao što je slučaj u Srbiji. Radili smo na izgradnji kapaciteta sitema. Dugo radim na pitanjima epidemija. Spremnost i praćenje je bilo procenjeno. Organizovane su obuke i vežbe. Ne može se odjednom odreagovati na kovid. Ali ponosan sam na rezultate, ali nije vreme za slavlja. Trenutno ojačavamo sistem. Moramo da obratimo dovoljno pažnje na medicinske radnike koji naporno rade. Moramo da imamo kapacitet za lečenje. Moramo da otkrivamo sve predmete. Ne samo to. Mislim da epidemija može da ima svoj vrhunac u ograničenim prostorima i oblastima. Moramo da pratimo te rezervoare. Slučajevi se javljaju i u fabrikama. Moramo da usvojimo preventivne mere koje će postati nova atmosfera svakodnevnog života. Radna mesta moraju biti čista. Mopramo sve više da radimo od kuće. Svaka osoba ima svoju ulogu u suzbijanju pandemije. Praćenje kontakata je nešto što je vezano za ljudsku aktivnost i svi moraju da učestvuju. Solidarnost, saradnja i jedinstvo je sada najvažnije.”
15.07 – Janković: “Ogromna većina ljudi koji prebole koronu imaju antitela što je dobro. Pravo pitanje je koliko dugo štite antitela. Drugi tip je ćelijski imuni odgovor. Oni reaguju specifično i štite organizam. Druga krajnost da ljudi koji su preboleli koronu nisu zaštićeni je malo verovatna. Virus će da se umnožava ukoliko je blaži prema domaćinu i tako opstaje. Imaćemo proces koevolucije, odnosno prilagođavanja.”
15.02 – Nestorović: “Koncept kolektivnog imuniteta nije dobar, jer se ne može reći da li se tako zaista može zaustaviti epidemija. Dakle, moja preporuka bi bila greška. Zato je važno da nas je više i da mislimo zajednički. Koncept nezatvaranja je definitivno pogrešan, što pokazuju statistički podaci Holandije i Belgije. Nemačka se relativno kasno zatvorila, ali tri četiri nedelje je bila potpuno zatvorena i uspeli su da se izvuku i zaustave epidemiju. Drugi talas nije izvestan. Respiratorni veliki virusi se vraćaju, ali kao sporadični slučajevi.”
14.56 – Janković: “Ja bih se vratio korak unazad. Pogledajmo širu sliku pandemije u odnosu na iskustva iz sveta evolucije. Veoma je važno razumeti da je ovo plod procesa koji se milionima godina dešvaju na svetu. Promene je donela i globalna tehnološka civilizacija. Broj ljudi na planeti je veliki i razorni kapacitet je ogroman. KAda sqagledavamo modele, mpogu nam reći najviše ako ih posmatramo kao okvir iz kojih izvlačimo iskustva. Tačka preloma postoji, ali ne znamo kada je tačno ona bila. Evolucionarna biologija je jako važna nauka, ali ukupna saznanja nam donose mnogo. Čekajući drugi talas imamo iskustvo. Imamo sampouzdanje. Ako ne budemo izgubili pažnju i koncentraciju neće biti velikih gubitaka života.”
14.48 – Kon: “Sve vreme smo tačno znali šta radimo. Za mene su važni trenuci bili proglaenje vanrednog stanja. Drugi važan trenutak je dolazak kolega iz Kine. Sa uvođenjem vanrednog stanja smo tek tada shvatili koliko se ne poštuju odredbe samoizolacije i kućne izolacije. Donošenjke odluke o kovid bolnicama, kada je otvoren Sajam, znali smo da ćemo ovo suzbiti. Ja sam zadovoljan što su se škole ipak zatvorile. Imali bismo sigurno jači kolektivni imunitet, ali bi možde i u domove brže ušao virus. Ja sam već sada u tom oktobru mesecu ividim tri opcije koje je prikazao kolega iz SZO. Vidim naše iskustvo. Mi i dalje imamo epidemiju. Malo je verovatno da ćemo imati svih 28 dana nula zaraženih pa da možemo da odjavimo epidemiju. Imamo opremu i potpuno spremni dočekujemo drugi talas. Sezone su kod respiratornih infekcija potpuno normalna stvar. Virus prelazi na južnu hemisferu. Moraćemo da čekamo da vidimo. Sad ide period opuštanja, ali “Imate lektiru da čitate”.”
14.44 – Nestorović: “Ne mogu da verujem da je prošlo tri meseca. Imali smo dva modela pesimistički i optimistički. Bolje smo prošli i od optimističkih modela. Mnogo je bilo naulnih radova. Kineske kolege insajderske informacije su nam dale i to je mnogo pomoglo. Razne zemlje su odabrale razne strategije. Naš model je bio hibridni model i to je bila dobitna kombinacija. Ja sam bio za malo bržu relaksaciju, ali sve je ispalo dobro.”
14.33 – Kisić Tepavčević: “Zahvalila bih se predstavniku SZO jer je on odlučio da ostane u Srbiji sa celom svojom porodicom. Izabrali ste Srbiju kao bezbedno mesto, verujete u naš sistem. Prvo bih htela da kažem da koncept epidemiološke krive nije nešto što se javilo sa kovidom. To je osnova naše nauke. Drugi i svaki sledeći talas se dešava kod svakog virusa. Kolektivni imunitet je važan. Kada je u pitanju oboljenje koje ne ostavlja solidan imunitet, kada je u pitanju grip recimo, mi opet imamo period godine kada ga očekujemo. Tako je i sada. Nemamo lek kojim možemo da izlečimo virus, ali nijedan, a ne ovaj. Drugi talas je realan, ali će se širiti koliko mu mi dozvolimo. Najviše nas je pogađalo što ne možemo da vidimo roditelje. Mi smo radili ono što smo najbolje mogli.”
14.29 – Kon: “Kada je neko pozitivan, onda se optkrivaju kontakti. Izoluju se i asimptomatski slučajevi koji lakše prenose virus. Sada smo na kraju početka epidemije. Pandemija je na svetskom nivou i biće odjavljena kada na svetu više ne bude širenja virusa, a to će odlučiti stručnjaci. Virus se ne može predvideti i prognoze su nesigurne. Ne može se reći tačan datum, ali ako moram da prtpostavljam za mene je to druga polovina juna.”
14.21 – Džićijang: “U ova dva meseca smo doživeli mnogo. Plan je bio da budemo 15 dana, ali smo produžavali. Ljude je trebalo smestiti na jedno mesto u izolaciju i tako kontrolisati širenje zaraze. U samom početku se nije moglo otkriti koliko je ljudi zaraženo. Mislili smo da je to veliki problem, ali srećom sve se brzo rešilo. Povećan je obim testiranja. Novootkriveni ljudi su smeštani u izolaciju. Podržali smo uvođenje policijskog časa. Sprečila su se masovna okupljanja, što je uticalo na smanjenje broja novoobolelih. Nove kovid bolnice su isto dobre mere. Vrlo brzo ćemo doći do nula zaraženih.”
Panel 3: U susert drugom talasu (učesnici, prof. dr Predrag Kon, načelnik Jedinice za zarazne bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, predsednik Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19; prof. dr Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Instututa za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut, član Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19; prof. dr Branimir Nestorović, načelnik Odeljenja za pulmologiju i alergologiju na Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršovačlan Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19; dr Srđa Janković, specijalista imunologije i hepatologije na Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršovačlan Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19; dr Abebajehu Asefa Mengistu, koordinator Balkanskog centra SZo za vanredne situacije, dr Peng Džićijang. šef kineskog medicinskog tima u Srbiji).
13.47 – Ivković: “Iako dolazimo iz monetarne sfere, možemo reći da je izlazak iz krize krajem godine. Imamo puno poverenje o ljude koji vode ovu zemlju.”
13.45 – Čadež: “Izlazak iz krize tokom 2021. godine”
13.44 – Bojović: “Sprovođenje javnih nabavki je najbitnije za privredu. Naše očekivanje je da za 12 meseci sve bude kako treba.”
13.43 – Turk: “Izlazak iz krize je individualan. Potražnja je velika, u mojoj firmi, ali pitanje je da li će biti naplate.
13.34 – Turk: “Svaki strani inestitor je u Srbiji dugoročno. Niko zbog krize neće tići odavde. U Ljubljani od 30 restorana rade dva. U Srbiji drugačije, pa će se lakše izaći iz krize. Okruženje je predvidljivo i transparentno. Ovde je jeftina, a izuzetna radna snaga. Domaćinstva su spremna na potrošnju. Državna kasa sređana. Sama privreda, koliko će biti stečaja. Investicije su važne. Jedino će se izgubiti humani kapital, firme možda neće imati internu snagu da osiguraju radna mesta. Tu država treba da pomogne.”
13.22 – Petrović: “Kao čovek iz privrede mogu da kažem da što god se više oslanjamo na državni budžet, to ćemo kasnije morati višše da vratimo. Treba biti pažljiv i oprezan. Mentatiletski se previše oslanjamo na državu. Što se tiče sveg tog novca sve što se radi i u SAD i u EU, sklonije ulaganje na tržištima koja su ocenjena kao rizičnija. Novi paket pomoći EU je za nas jako dobar. Nama bez oporavka EU nema spasa. Naš ukupni izvoz u Kinu i Rusiju je skroman. Ti partneri su značajni za nas na strani uvoza. Efekti globalizma na privredu nisu moj resor. Nikada u istoriji čovečanstva ovoliki broj ljudi nije živeo bolje nego danas. Neće doći do drastičnih zatvranja jer je nemoguće, industrije su velike i u mnogo država.Strateški značajne stvari će biti negovane i obezbeđivaće se kapaciteti.”
13.14 – Ivković: “Inflaciona kretanja do kraja ove godine će biti pod protektoratom Centralne banke. Kada se gleda spolja sve izgleda sasvim jednostavno, a desili su se procesi koje je inicirala guverner i njen tim. Racionalno trošenje gotovine je glavni odbrambeni sistem protiv krize. Sve je bilo lako i na jedan klik kada se namenski računi gledaju i kada se radi o bankarskom sektoru. Finansijski sektor ima očekivanja da će inflacia biti niska od 1,5 do 3 odsto. Nije bilo nestašice hrane na rafovima. Obezbedila se i medicinska oprema. Sve je to deo sistema. Inflacija se neće održavati sama. Cena nafte je pala, odnos dolara i evra je nešto na šta ne možemo da utičemo, ali na dinar možemo. Centralni bankar neće reći da smo neuspešni.”
13.13 – Bojović: “Mere sektorske su donete i polako se implementiraju.”
12.59 – Čadež: “Ono što je zadatak Privredne komore je da čujete šta su konkretni problemi. 45.000 poziva na kol centar. To pokazuje koliko je privreda bila organizovana. Mi smo svaki dan dva puta dnevno imali tačan pregled carinskog prometa robe. Da nije bilo banaka da preuzmu odgovornost dostave penzija ništa ne bi bilo izvodljivo. Krizni štab se bavio i mobilnošću i kretanjem novca. 400 kompanija velikih proizvodnih je radilo tokom vanrednog stanja. Važno je da dinamiku održimo. MMF je predviđao da će 160 zemalja imati globalni rast od 3 odsto, a sada se dešava paralelni univerzum. Borimo se kako znamo i umemo da uvedemo prednost domaćeh proizvođača uz konkurentnu cenu. Nove mere zavise od mnogih faktora.”
12.53 – Turk: “U Savetu stranih investitora je 117 većih stranih preduzeća. Niko nije bio pripremljen za ovakvu krizu i vanrednu situaciju. Jeste bila neka nova situacija, trebalo se prilagoditi. Mere su zaštitile i ljude i privrednike. Turizam i servisne grane su imale poteškoće da se održe. Telekomunikacije su imale veći obim posla. Morali smo se prilagoditi. Ljudi su ponovo pričali telefonom. U Savetu stranih investitora smo morali da koordiniramo sa državom i da podržavamo međusobno mere koje su se donosili. Medicinsku krizu smo prošli dobro, sad nas čeka ekonomski oporavak. Naredne mere moramo da fokusiramo na to da će ljudi imati pare u džepu koje treba negde da potroše.”
12.47 – Bojović: “Radili smo analize i istraživanja. Najmanji preduzetnici su najosteljiviji dok traje epidemija. Kasnije se i oni oporavljaju sistemski. Preduzeća do deset zaposlenih očekuje pad prihoda do 60 odsto. Oni očekuju i da vremenom ostanu bez određanog broja zaposlenih, što će biti pestimistično gledano i do 18 odsto. Najveći udar od septembra. Mere su pogodile zahteve preduzeća i bile su pravovremene. Jednostavnost mera je takođe nešto što treba pohvaliti.”
12.39 – Petrović: “Banke pod mnogo oštrijim regulavama. Ojačana je likvidnost tokom prethodne krize. Sada smo imali prvo zdravstvenu krizu koja se prelile i na ekonomski, važno je bilo izbeći finansijsku. Nivo kapitalne sigurnosti izuzetno visok. Sve je izgledalo dobro, ali kada dođe kriza vi gledate šta je to što još možete da uradite. NBS je zamrzla skoro 2 milijarde evra. Centralna banka je produžila rep operacije na tri meseca, zatim je došle i devizna likvidnost. Važno je da država prema privatnom sektoru izmiruje svoje obaveze na vreme.”
12.32 – Ivković: “Narodna Banka je prva reagovala. Već 11. marta je sazvala sednicu izvršnog odbora, ukinula kamatnu stopu. Guvernerka je postala član Kriznog štaba za ekonomiju. Doneta je i mera obezbeđivanja likvidnosti. To je bilo izuzetno reagovanje. Uložen je novac ogroman za likvidnost. Dodatna mera je otkup hartija od vrednosti od banaka.”
12.26 – Marko Čadež: “Sa vladom smo razgovarali kako da očuvamo navišu nivo ekonomske stabilnosti. Za banke je bilo jako komplikovano, troškovi su veliki. Početak je bio težak. Zatim su sledili brzina i spremnost naša i Vlade da se donesu adekvatne mere. Na prave rezultate ćemo morati da sačekamo. Nećete moći da izbegnete negativne efekte, ali mogu se ublažiti.”
Panel 2: Ekonomija posle pandemije (učesnici: Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, Ana Ivković, viceguverner NBS; Zoran Petrović, predsednik UO Američke privredne komore u Srbiji i predsednik IO Rajfajzen banke, Jelena Bojović, direktor za regulatornu reformu NALED-a, Dejan Turk, potpredsednik Saveta stranih investitora, generalni direktor Vip mobile Srbija / A1 Slovenija)
11.48 – Brnabić: “Region postaje sve kompleksniji. Nema jasnije stvari od te da je svakom građaninu ovog regiona važno da ovaj deo Evrope bude povezan. U ovom trenutku imamo regionalne nestabilnosti. Mislim da političari stvaraju političke nestabilnosti kako bi prikrili neke druge stvari, na primer zašto ekonomski ne stoje bolje. To ima posledice na nas i moramo da balansiramo. Završavamo naučno-tehnološki park, a takse Prištine su i dalje na snazi. Kršenje međunarodnih sporazuma se dešava, a vi morate da balansirate. Kompleksne su okolnosti u kojima živimo i radimo.”
11.44 – Čen Bo: “Saradnja između Kine i zemalja iz 17+1 je inicijativa pojasa i puta u ovom regionu. Pozitivan efekat je pokazan i za vreme epidemije. Sve firme u Srbiji kineske normalno posluju i doprinose napretku. Dali su značajan doprinos. Za vreme epidemije su bili seminari i konferencije na kojima su razmotrena najvažnija pitanja oko javnog zdravlja. Javlja se sumnja i briga da li će se proces vraćati nazad. Kina sarađuje sa razvijenim evropskim zemljama više od istočne i centralne Evrope.”
11.40 – Bocan-Harčenko o Zapadnom Balkanu: “Spomenuo sam našu ocenu o politiku Srbije. Mi u vama imamo najbolju vrestu saradnje. Vojnopolitička neutralnost je važan deo te politike. Ja mislim da je ovaj koncept i stav utemeljen na konept održive budućnosti. To omogućuje širu saradnju. Zapadni Balkan je deo Evrope. Osećaju se posledice krize tu i u Srbiji. Treba se skoncentrisati na diskusije koje trenutno služe da ne bi sprečavale razvoj. Na osnovi povelje UN je sve rešivo.”
11.33 – Brnabić: “Kad pričamo o posledicama, napomenula bih da mi je ogromna dilema šta je važnije javno zdravlje ili privatnost jedne osobe. Mi nismo pustili nijedan sistem za monitoring, a mnoga društva jesu. Time se još ne bavimo, a dolazi nam možda drugi talas. Druga dilema je gde se završava sloboda jednog individualca, a počinje sloboda drugog individualca.”
11.30 – Bocan-Harčenko: “Rusija i Kina su veoma često dežurni krivci. Odgovor nije potreban, svađa ništa ne rešava. Mi tražimo dokaze. Kada je reč o odgovoru na ugovoru o Otvorenom nebu nismo ih dobili. Stvar je propagande. A mi želimo i tražimo ozbiljno delovanje i hoćemo dijalog u rešavanju problema.”
11.23 – Čen Bo: “Epidemija je nanela veliku štetu Kineskoj ekonomiji i u prvom kvartalu je zabreležen negativan rast od 6,8 pdsto što je neprijatno. U poslednjih deset godina smo beležili veliki rast. Zahvaljujući tome što smo epidemiju na vreme stavili pod kontolu i zahvaljujući tome što sada imamo plan za izlazak iz krize i ekonomski oporavak koji nosi sa sobom više potpisanih mera. Očuvanje životnog standarda i prihoda stanovnika. Istovremeno, očuvanje glavnih subjekarta tržišta. Širenje domaće potražnje i potrošđačke volje. Nasojaćemo da izgradimo novu infrastrukrturu. Negativna lista stranih investicija će biti umanjena. Uvećaće se uvoz. U proteklih nekoliko decenija Kina je podstakla rast globalne ekonomije i sada ćemo ulagati u taj razvoj, ali nije sve na Kini.”
11.12 – Brnabić: “Ne bih se usudila da govorim o nedolasku pojedinaca na ovu konferenciju, jedino mi je žao što nećemo čuti različite uglove gledanja. Pomno sam pratila šta se govorilo, ali moram da kažem da neće doći do većeg globalizma. Nažalost. Svet će biti nebezbednije mesto. Nažalost jez između bogatih i siromašnih zemalja će da se još više produbi. Mnoge zemlje koje su siromašnije će se sada truditi da pojačaju svoju samostalnost. Političari koji su vodili ovu borbu će biti na muci da se ponovo na nekoga oslone jer su prošle pakao sa zatvaranjem granica. Zemlje će se utrkivati u samoodrživosti. Meni je kao predsednici Vlade važno da budemo što samoodrživiji. To da ja imam u Srbiji imam proizvodnju zaštitne opreme je najvažnije i nema cenu. Proivodnja sopstvenih testova na antitela je neprocenjiva. Testova će biti na tržištu, ali po kojoj ceni i koji ćete biti po redu za kupovinu. Nećemo da nam se desi da ih nemamo. Ekonomski će biti dodatnih potresa zbog protekcionizma. Idealni svet bi bio da to ne bude tako, ali Srbija opet ima šansu. Moćnije države nemaju više glasni poziv na globaliozaciju, isključujući Kinu i Rusiju. Mi ćemo uvek pozivati na ono što je fer za svet, a to je globalizam i multilateralizam.”
10.55 – Bocan-Harčenko o primei unilateralnih obrazaca: “Ja bih za početak rekao da ima puno stavova koji su u toku korona krize ojačali. Na osnovu stavova u regionu se može napraviti i globalna slika. Suočavamo se sa velikim posledicama. Nestašica je poverenja. Kriza je i potvrdila i mnogo stavova koje smo isticali ranije. Pandemija nije prva na zemaljskoj kugli, ali se desila u situaciji globalne i najveće međusobne povezanosti država i čovečanstva Zbog toga nika sada ne stoji po strani od pretnje. Ranije su ozbiljno se razmišljalo o borbi sa terorizmom su samo ukoliko smo u neprosednoj blizini sa krizom. Ali ova pretnja koronom nije nikoga obišla. Temelj politike Rusije je da se svet brže kreće prema globalnoj međunarodnoj saradnji. Ipak, kriza je pokazala da odgovor pojedinih zemalja nije adekvatan. Mobilizacija u teškim uslovima je bila ključna. Zaštita ljudi je bila primarna, ali tu je i ekonomska podrška porodicama i kompanijama. Globalizacija i očuvanje nacionalnog suvereniteta se moraju uklopiti. Građenje politike na osnovu ravnoteže. Predlog integracija integracije je još uvek na stoglu. Bolja saradnja između EU i Evroazijske integracione saradnje. Ne postoji idealan odgovor na svet u razvoju, bićemo ispred novih izazova, ali Rusija je uvek bila spremna na dijalog. Organizacija UN je bitno da se poboljša, njeno funkcionisanje. UN je stabilnost Međunarodne zajednice. Sebičnost je neprihvatljiva. Rusija se zalaže za što širu međunarodnu sradanje, pre svega u zdravstvu. Umesto rušenja ugovora o kontroli naopružanja, više pažnje posvetiti biološkim pretnjama.”
10.44 – Čen Bo o deglobalizaciji: “Smrtram da je ovaj forum jako važan jer delimo mišljanje o svetu posle eppidemije. Pre epidemije je bilo već raspoloženje protiv globalnog povezivanja. Neki predviđeju da će se sada ubrzati proces deglobalizacije. Tu je i drugo mišljanje gde će se nastaviti globalizacija ali na drugom nivou. Današnje društvo deli zajedničku sudninu. Kina smatra da će se javiti još snažnija čežnja za lepim životom. Glavni problemi su kontrola epidemije i ekonomski oporavak. Nijedna zemlja se sama ne može suočiti sa izazovima. Sve zamlje moraju da rade zajedno. Kina želi da se ne izmeni globalni tok, mi ćemo nastojati da promovišemo globalizaciju i integrisanje razvojnih interesa svih zemalja. Biće opasno vraćanje protekcionizmu. Kina se zalaže za jačanje globalne makroekonomske politike. Gledaćemo da se otvorimo prema svetu i da obratimo više pažnje na rastući jaz između bogatih i siromašnih. Mi ćemo pomopći sa 2 milijarde dolara pogođenima pandemijom. Epidemija je otkrila krhkosti u zdravstvenom sistemu, ali i globalnom funkcionisanju. Moramo da putem dijaloga rešimo probleme. Princip jednakosti između malih, srednjih i vleikih zemalja, malima i srednjim pomoći da se oporave. Kina je voljna da bez konflikta sa SAD izgradi stabilne odnose.Mi smo odgovorni za mirovni odnos sveta. Kina nema nameru da menja Ameriku i ne prihvatamo da se menja razvojni put Kine.”
10.38 – Brnabić: “Iza nas je težak period. Predano smo radili dva meseca pod ogromnim pritiskom i ja sam zadovoljna sa onim što smo uradili. Ovo je najveća kriza od Drugog Svetskog rata. Najfascinantnije je što je svaka zemlja počela da se bori pojedinačno za sebe i to je promena u danu pogotovo za Evropski kontinent. Nije bilo formalno pravnog zatvaranja, ali videli smo na osnovu nabavljanja medicinska opreme da je bilo zatvaranja u smislu zabrana izvoza. Beskonačna zahvalnost NR kini za podršku u opremi i u velikom broju doniranih respiratora. Taj momenat sletanja prvog aviona je bio ključni momenat u borbi. Dobili smo ogramnu podršku i od RF.”
10.34 – Brnabić o promenama u modelu funcionisanja međunarodnih odnosa tokom krize: “Promene smo videli i proživeli i proživljavamo ih. Važno je reći da se te promene dešavaju i u ovom trenutku. Mi još uvek ne živimo u svetu posle korone i proći će značajno vreme da vidimo kako ćemo živeti posle korone. Sledi nam period ekonomskog oporavka. Promene će se ogledati u tome da li će opstati globalizacija i kakvu ulogu imaju lideri novog svetskog poretka. Ne možemo da sagledamo još sve te posledice. Postoje za naš deo sveta najvažnije dve teme: Drugi talas i kako će izgledati život do vakcine i naravno ekonomija.”
Panel 1: Deopolitičke posledice pandemije COVID-19 (učesnici: Ana Brnabić, predsednica Vlade Republike Srbije; Čen Bo, ambasadorka NR Kine u Republici Srbiji, Aleksandar Bocan Harčenko, ambasador RF u Republici Srbiji)
10.25 – Vučić: “Za Srbiju je važan oporavak svetske privrede. Što oni budu brže rasli i oporavljali se to će i Srbija brže rasti. Ono što je za Srbiju važno da je u poslednjem kvartalu ove godine najveći rast do sada. Biće tako i u drugom kvartalu. Za nas je strašno važno da gledamo šta se zbiva oko nas, jer moramo da se prilagođavamo, a stvari se brzo menjaju. Navešču samo da smo izjednaeni sa Hrvatskom u BDP-u. Treba da se maknemo iz senke velikih Svi će oni gledati da kad ne mogu nešto da zamere Makronu ili nekom trećem velikom svetskom lideru, zamere nešto Vučić i Srbiji. Moramo da biramo reči, ali i da kažemo sve. Mnogo zavisimo od Evropske unije, ali moramop da snažimo odnose i sa SAD, Rusijom i Kinom. To je naša globalna politika. Na regionalnom nivou treba da radimo na otvaranju granica. Uveren sam da će na važnim panelima biti govora o zdravstvu, ja ću pročitati sve. Danas govorite što jasnije i otvorenije o onome što stvarno mislite.”
10.16 – Vučić: “U svetskim okvorima se dešavaju još neke promene. Amerika je želela da bude lider i istovremeno da ima najveći uticaj na događaj u svetu. anas, pola sveta se zatvara jer ne mogu da izdrže tržišnu utakmicu i zataraju se. Srbija se dobro kreće ekonomski kroz ovu krizu. Danas prisustvujemo o tome da svi misle da imaju pravo da govore o Kosovu i Metohiji, svi, regionlne sile, velike svetske sile. Kada bismo mi rekli reč o njima rekli bi da im držimo lekcije. Moja krivica i krivica Srbije je u tome što niam uspeo da sakrijem prezir prema onima koji misle da smo otirač o koji mogu svoje prljave noge da obišu. Mi nećemo da idemo protiv saveznika koji su nam pomogli u toku pandemije. Rešio sam da odgovrama svima koji mi prebacuju našu saradnju sa Kinom.”
10.08 – Predsednik Srbija Aleksandar Vučić otvara konferenciju “Svet posle virusa korona”: “Pripremajući se za današnju diskusiju dobio sam tri predloga govora, a ja sam mislio da je vreme da govorimo otvorenije o dve stvari, jedna je kako sagledavam situaciju u svetu, a druga je kako će se Srbija snaći u narednim izazovima. Crnjanski je zabeležio: Kako ćemo sutra. Nikad nije bilo tako kao nikako. Cela planeta je okupirana pitanjem kako dan posle pandemije. Analize onoga što treba da očekujemo u narednom periodu. Naš odgovor ne treba da bude pronalaženje izgovora. Šta hje to što nam se dogodilo i kako se dogodilo. Kada sagledate uticaj na najmoćnije ekonomije pandemije, dve sile se izdvajaju Nemačka i Kina. Nemačka je toliko naglašena kao sila koja je izašla iz epidemije, mnogo novca je ubrizgano u privredu. Sa druge strane, Kina je prva uspela da se izbori sa pandemijom, uspela da pokaže da ono što je bila američka politika prethodnih godina, da je sposobna da preuzme prihvatanje igre na globalnom nivou. Treća je SAD koja će bez obzira na krizu rasti, imaće brzi oporavak. U tim uslovima, izdvaja se i Rusija. Treba da učimo od zemalja koje su dobro prošle kroz krizu.”
Konferencija se odvija u Klubu poslanika.
Konferencija se održava u okviru inicijative “Beogradski strateški dijalog”. Kroz tri tematska panela su posvećena analiziranju geopolitičkih, ekonomskih i zdravstvenih aspekata pandemije koronavirusa.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)