Malo koji fudbaler može da se pohvali time da je igrao za preko 20 klubova u preko 10 različitih zemalja.
Jedan od njih kome je to pošlo za rukom je Andrija Kaluđerović.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Trenutno se nalazi na drugom mestu na listi najboljih strelaca u istoriji Superlige sa 80 postignutih golova, a možda bi imao više pogodaka na svom kontu da nije često menjao destinacije.
Kaluđerović je za Objektiv.rs pričao o trenutnoj situaciji u Proleteru, o periodu karijere u Zvezdi koji je dosta uticao na njegov dalji put, saradnji sam Markom Nikolićem, potom o smanjenju Superlige po ugledu na hrvatski šampionat, a otkrio je i da li bi se vratio u Bačku Topolu da završi karijeru.
– Verujem da ćemo opstati. Biće jako teško, pošto ne igramo dobro trenutno, ali to je fudbal. Dosta je psihološki uticalo na ekipu oduzimanje tri boda, desili su se i nesrećni porazi. Mislim da ova ekipa ima jak karakter da izađe iz ove situacije, što se kaže “na muci se poznaju junaci”. Bićemo na ozbiljnom ispitu u poslednjih pet kola, pa ćemo videti da li smo pravi da izborimo opstanak. Zavisimo sami od sebe.
Sve je zanimalo otkud opet on u srpskom fudbalu.
– Preselio sam se da živim u Novi Sad i ispalo mi je super kada sam na leto došao u Proleter. Međutim, došla je ponuda iz Uzbekistana koju nisam mogao da odbijem i u dogovoru sa ljudima iz kluba sam otišao na šest meseci, uz dogovor da ću se vratiti na zimu.
Pitanje koje se nametalo je bilo koliko je na njega uticao promašeni penal u dresu Rada posle kog su ispali iz Superlige.
– Jako mi je teško palo, uticalo je na mene, ali to je život. Prebrodio sam, ima i mnogo težih stvari od toga. Nastavio sam da normalno treniram i igram, to se dešava. Na kraju je ispalo da smo ispali zbog tog penala, ali su oni mnogo ranije ispali. Došao sam na polusezoni dao sam devet golova, rešio sam četiri, pet utakmica svojim golovima. Rad je bio četvrti na tabeli ako bi se samo prolećni deo računao. Preuzeo sam odgovornost kao najiskusniji u timu i najbolji igrač, tako da bolje da sam ga ja promašio nego da je to uradio neki mladi igrač koji je tek krenuo profesionalno da igra. To bi sigurno uticalo na njega.
U sjajnom sećanju mu je ostao period u OFK Beogradu, odakle se probio u seniorski fudbal, a istakao je koliko su u to vreme bili jak klub. Na treninzima je imao priliku da “udari” na defanzivce poput Baše, Jokića, Baneta Ivanovića i Kolarova.
– Sa 14 godina sam došao u OFK Beograd i bio sam najbolji strelac u svim kategorijama omladinske škole. Jako rano sam bio i priključen prvom timu, tako da sam praktično dočekao Baneta Ivanovića i Kolarova kada su došli. To su bili sjajni igrači u to doba u OFK Beogradu. Bilo je zadovoljstvo trenirati, davati golove na treninzima i dobiti šansu pored takvih asova na utakmicama. Jako mi je žao što su upali u tešku situaciju, u moje vreme je to bio klub za ponos, najbolji posle Zvezde i Partizana u Srbiji. Niko posle njih nije mogao da ima nešto tako kao što je OFK-a imala u to vreme.
Žali što nije osvojio titulu u dresu Crvene zvezde, ali je uspeo da bude najbolji strelac lige u njenom dresu. Ipak, izdvaja dva momenta koja su mu odredila u kom smeru će mu ići karijera.
– Što se tiče fudbala kod nas, jedino titulu nisam osvojio. To mi jedino ostaje žal. Davao sam golove za Zvezdu i u derbiju i pred punim tribinama, bio sam najbolji strelac. Dva derbija su mi odredila karijeru na koju će stranu da ode. Imao sam šansu da postanem ljubimac “delija” kada nisu imali uspeha, ali sam prvo u polufinalu Kupa promašio šansu za 2:0 i produžetke, a sedam dana posle toga u derbiju za titulu sam promašio zicer za pobedu. Na kraju sam postao tragičar.
Putovao je Andrija po svetu igrajući za razne klubove. Kada podvuče crtu, Australija i Litvanija su mu ostale u najboljem sećanju.
– Najbolje mi je bilo u australijskoj ligi. Što se tiče rezultata i golova, najbolje mi je bilo u litvanskoj ligi. Sve živo sam tamo osvojio. Igrao sam i kvalifikacije za Ligu šampiona i Ligu Evrope, sve sam iskusio sa njima.
Imao je priliku da igra u hrvatskom fudbalu i uveri se u kvalitet lige koji imaju sa deset klubova u najboljem rangu takmičenja.
– To je moj san. Ovo nijednom čoveku koji voli fudbal ne prija. Zvezda i Partizan su toliko nadmoćni u odnosu na ostale da nam je fudbal postao dosadan za gledanje. Žudim za tim da se pojavi treća i četvrta ekipa sa ulaganjima, pa da vidimo koliko će liga biti zanimljivija kao u Hrvatskoj. To nije teško napraviti, samo je potrebno volje i truda pojedinaca kako bi to zaživelo kod nas.
Dotakao se saradnje sa Markom Nikolićem, kada je Vojvodina nesrećno izgubila od Šerifa u plej-ofu za Ligu Evrope.
– Marko Nikolić je trener kod koga sam dao možda i najviše golova u karijeri. Prijatelji smo van fudbala. Možda i trener sa najboljom karijerom od mladih srpskih trenera. Imali smo odličnu ekipu u Vojvodini, dobro smo igrali, ali nismo imali sreće. Ispali smo u plej-ofu za Ligu Evrope od Šerifa, gde smo bili bolji, ali nismo uspeli da prođemo. Ta ekipa je na kraju osvojila i Kup, pobedili smo Zvezdu na Marakani ubedljivo. Meni je to bila prva utakmica protiv Zvezde, postigao sam i gol. Bilo je jako čudno, iskreno da kažem.
Andrija je jedan deo karijere proveo i u Španiji, tačnije u Rasingu iz Santandera. Kružile su priče da je Nikola Žigić uticao na taj transfer, ali je on to demantovao.
– To nije istina. Došla je skroz druga uprava u tom trenutku. On mi jeste dosta pomogao kada sam otišao tamo oko pronalaska stana i dao mi je broj od Srbina koji živi tamo da bih se družio sa njim i lakše privikao na novu sredinu.
Počeo je karijeru u AIK-u iz Bačke Topole, koji se sada zove TSC. Otkrio je da li bi se vratio tamo da završi karijeru.
– Nisam nikada dobio poziv, niti da igram, niti da su me uvažili što sam iz tog kraja. Želim im svu sreću, ali nikada nisu našli za shodno da uvaže sve uspehe koje sam postigao, a iz tog mesta su još i Tadić i Žigić, ali ni njih nikada nisu pozvali, a mi smo najveća imena iz tog kraja. Nemam ništa protiv njih, uvek ću doći da gledam utakmice kada sam u gradu, ali ne postoje šanse da se vratim tamo.
Za kraj ovog razgovora, dao je svoje viđenje do kada bi mogao da igra i da li će opet napuštati granice Srbije.
– Trenutno nemam odgovor na to. Dosta će zavisiti kako će se završiti ova sezona u Proleteru, moja je želja da u baš tom klubu završim karijeru. Pogotovo što sam ja ptica selica, tako da ne mogu sa sigurnošću da kažem šta će se dešavati – zaključio je Kaluđerović.
Piše: Luka Kalajdžić
koliko imas promasaja takva ti je i karijera!